Detalji o zapisu Back
Metodoloski okvir za podrsku odlucivanju prilikom izbora sistema za naplatu putarine : doktorska disertacija
Milenkovic, Marina M. - Prvi autor
Glavic, Drazenko N. - Mentor
Tubic, Vladan J. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Dimitrijevic, Branka S. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Mladenovic, Milos - Thessis Adv. Member/Član komisije
Nikolic, Milos Lj. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Glavic, Drazenko N. - Mentor
Tubic, Vladan J. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Dimitrijevic, Branka S. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Mladenovic, Milos - Thessis Adv. Member/Član komisije
Nikolic, Milos Lj. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Monografska publ./Monography
Serbian/Srpski
[M. M. Milenkovic]
2020
Beograd
116 str. : graf. prikazi, tabele ; 30 cm + 1 elektronski opticki disk (CD-ROM)
Na spor. nasl. str.: Methodological decision-support framework for selecting the road toll collection system : doctoral dissertation. - Biografija: str. 112. - Umnozeno za odbranu. - Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet, odbranjeno 03.06.2020. - Bibliografija: str. 102-111. - Rezime ; Abstract.
U disertaciji su razmatrani problemi komercijalne eksploatacije drumske infrastrukture koji se odnose na izbor odgovarajućeg sistema za naplatu putarine, optimizaciju rada naplatnih stanica i definisanje odgovarajuće tarifne politike. Pri tome su razvijeni odgovarajući modeli uz pomoć kojih se obezbeđuje efikasno funkcionisanje službe za naplatu putarine sa jedne strane i zahtevani nivo usluge korisnika sa druge strane. Primenom razvijenih modela i dobijenih rezultata donosiocima odluka se daje argumentovana podrška pri odlučivanju o izboru sistema za naplatu putarine.
Jedno od ključnih pitanja u planiranju naplate putarine je izbor odgovarajućeg sistema. Problem izbora sistema za naplatu putarine može se javiti na mreži u dva slučaja − kada je postojeći sistem potrebno zameniti novim ili kada je za novoizgrađeni put potrebno izabrati odgovarajući sistem naplate. S obzirom da postoji više sistema za naplatu putarine, sa određenim prednostima i nedostacima, kao i da prilikom odlučivanja postoji niz često konfliktnih kriterijuma, ovaj problem pripada grupi problema višeatributivnog odlučivanja (MADM). Metodologija zasnovana na MADM koja je korišćena u disertaciji objedinjuje SWOT analizu i F-PROMETHEE metodu. Metodološki okvir za podršku odlučivanju zasnovan na ocenama eksperata uključuje proceduru za definisanje kriterijuma odlučivanja, njihovih težina, bodovanje alternativa i analizu osetljivosti. Za novoizgrađeni autoput, predloženi metodološki okvir testiran je sa četrnaest sistema za naplatu putarine. Dobijeni rezultati pokazuju da je najbolje rangirani sistem za naplatu putarine sistem zasnovan na višetračnom slobodnom protoku koji funkcioniše uz pomoć namenske komunikacije kratkog dometa (DSRC MLFF).
Usled nepovoljnih režima rada motora vozila u uticajnim zonama naplatnih stanica, kao i zbog prisustva intenzivnih saobraćajnih tokova sa velikim udelom komercijalnih vozila, naplatne stanice predstavljaju lokacije sa povećanom emisijom štetnih gasova. S obzirom da negativni ekološki uticaj predstavlja jedan od važnih kriterijuma prilikom izbora odgovarajućeg sistema za naplatu putarine, u okviru disertacije sprovedena su merenja na terenu uz pomoć kojih su kvantifikovane emisije štetnih gasova reprezentativnih kategorija vozila pri korišćenju različitih sistema za naplatu putarine. Razvijeni modeli su potom primenjeni u studiji slučaja naplatnih stanica u Republici Srbiji, kako bi se kvantifikovale ekološke uštede koje se mogu ostvariti prelaskom sa postojećih na napredne sisteme za naplatu putarine. Dobijeni rezultati pokazuju da se korišćenjem sistema zasnovanog na višetračnom slobodnom protoku (MLFF), u odnosu na manuelni sistem (MS), mogu postići smanjenja emisije CO2 u opsegu od 25% do 45% i NOx u opsegu od 32% do 98%, u zavisnosti od vrste vozila i razmatranog scenarija. Studija slučaja naplatnih stanica u Republici Srbije pokazala je da bi se prelaskom sa postojećih sistema na napredni MLFF sistem na godišnjem nivou ostvarile ekološke uštede u opsegu od 1.349.862 € do 1.491.391 €.
S obzirom da se jedan od glavnih problema neefikasnog rada naplatne stanice ogleda u statičkoj konfiguraciji naplatnih traka, u disertaciji je razvijen model kojim se optimizuje rad naplatnih traka u realnom vremenu. Predloženi model podrazumeva minimizaciju troškova službe za naplatu putarine i troškova korisnika koji se odnose na troškove vremena putovanja, potrošnje goriva i emisije polutanata. Za rešavanje navedenog problema predložena je primena Dinamičkog programiranja. Način primene Dinamičkog programiranja demonstriran je u studiji slučaja naplatne stanice u Republici Srbiji. Kao izlazni rezultat utvrđen je odgovarajući broj operativnih naplatnih traka za časovne protoke vozila u toku merodavnog dana, kao i za maksimalne godišnje časovne protoke vozila na razmatranoj naplatnoj stanici u oba smera. Na kraju je sprovedena prognoza saobraćajnog opterećenja za period od deset godina na osnovu koje je utvrđeno da bi 15% korisnika manuelnog sistema trebalo da pređe na korišćenje elektronskog sistema za naplatu putarine, da bi se u navedenom periodu sa postojećim kapacitetom naplatne stanice ostvario zahtevani nivo usluge. Veći nivo usluge podrazumevao bi dodatno povećanje učešća korisnika naprednih sistema za naplatu putarine.
Kako se vozači koji koriste autoputeve u Evropi susreću sa dva različita koncepta naplate putarine – zasnovanim na pređenim kilometrima (DB) i na određenom vremenskom periodu (TB), u disertaciji su analizirane njihove prednosti i nedostaci. Istraživanje stavova i iskustva korisnika sprovedeno je na području Severne Makedonije, s obzirom da je ova zemlja trenutno u procesu unapređenja svog zastarelog sistema za naplatu putarine i samim tim predstavlja dobru osnovu za navedenu analizu. Prilikom prikupljanja podataka korišćen je metod ankete, dok su u analizi podataka primenjene metode deskriptivne i analitičke statistike, kao i modeliranje strukturnih jednačina (SEM). Rezultati pokazuju da je TB koncept bolje rešenje za dnevne korisnike, dok je DB koncept pogodniji za mesečne i godišnje korisnike. Pored toga, u okviru disertacije utvrđeno je da su učestalost korišćenja autoputa i prihod korisnika prediktori sa najjačim uticajem na maksimalno prihvatljivu cenu (MAP), kako za DB tako i za TB koncept naplate. Takođe, utvrđeno je da na MAP vrednosti utiču i prethodna iskustva korisnika u pogledu korišćenja različitih tehnologija naplate putarine. Dobijeni rezultati se mogu koristiti kao pomoć donosiocima odluka prilikom definisanja odgovarajućeg koncepta naplate putarine.
U disertaciji su na kraju analizirani i faktori koji utiču na spremnost korisnika da prihvate naplatu zagušenja, s obzirom da uspešna implementacija ovog koncepta u najvećoj meri zavisi od podrške javnosti. Pri tome je razmatran uticaj demografskih i socio-ekonomskih karakteristika korisnika, njihovih navika u pogledu korišćenja centralne gradske zone, percepcija o saobraćajnim problemima u centralnoj gradskoj zoni, informisanosti o konceptu i efektima naplate zagušenja, preferencija prema različitim politikama, kao i njihovih preferencija u pogledu raspodele prihoda. Istraživanje stavova korisnika sprovedeno je u Beogradu. Za prikupljanje podataka korišćen je metod ankete, dok su za razvoj odgovarajućih modela primenjeni binarna logistička regresija i SEM analiza. Dobijeni rezultati predstavljaju smernice za donosioce odluka prilikom definisanja adekvatne politike naplate zagušenja.
Jedno od ključnih pitanja u planiranju naplate putarine je izbor odgovarajućeg sistema. Problem izbora sistema za naplatu putarine može se javiti na mreži u dva slučaja − kada je postojeći sistem potrebno zameniti novim ili kada je za novoizgrađeni put potrebno izabrati odgovarajući sistem naplate. S obzirom da postoji više sistema za naplatu putarine, sa određenim prednostima i nedostacima, kao i da prilikom odlučivanja postoji niz često konfliktnih kriterijuma, ovaj problem pripada grupi problema višeatributivnog odlučivanja (MADM). Metodologija zasnovana na MADM koja je korišćena u disertaciji objedinjuje SWOT analizu i F-PROMETHEE metodu. Metodološki okvir za podršku odlučivanju zasnovan na ocenama eksperata uključuje proceduru za definisanje kriterijuma odlučivanja, njihovih težina, bodovanje alternativa i analizu osetljivosti. Za novoizgrađeni autoput, predloženi metodološki okvir testiran je sa četrnaest sistema za naplatu putarine. Dobijeni rezultati pokazuju da je najbolje rangirani sistem za naplatu putarine sistem zasnovan na višetračnom slobodnom protoku koji funkcioniše uz pomoć namenske komunikacije kratkog dometa (DSRC MLFF).
Usled nepovoljnih režima rada motora vozila u uticajnim zonama naplatnih stanica, kao i zbog prisustva intenzivnih saobraćajnih tokova sa velikim udelom komercijalnih vozila, naplatne stanice predstavljaju lokacije sa povećanom emisijom štetnih gasova. S obzirom da negativni ekološki uticaj predstavlja jedan od važnih kriterijuma prilikom izbora odgovarajućeg sistema za naplatu putarine, u okviru disertacije sprovedena su merenja na terenu uz pomoć kojih su kvantifikovane emisije štetnih gasova reprezentativnih kategorija vozila pri korišćenju različitih sistema za naplatu putarine. Razvijeni modeli su potom primenjeni u studiji slučaja naplatnih stanica u Republici Srbiji, kako bi se kvantifikovale ekološke uštede koje se mogu ostvariti prelaskom sa postojećih na napredne sisteme za naplatu putarine. Dobijeni rezultati pokazuju da se korišćenjem sistema zasnovanog na višetračnom slobodnom protoku (MLFF), u odnosu na manuelni sistem (MS), mogu postići smanjenja emisije CO2 u opsegu od 25% do 45% i NOx u opsegu od 32% do 98%, u zavisnosti od vrste vozila i razmatranog scenarija. Studija slučaja naplatnih stanica u Republici Srbije pokazala je da bi se prelaskom sa postojećih sistema na napredni MLFF sistem na godišnjem nivou ostvarile ekološke uštede u opsegu od 1.349.862 € do 1.491.391 €.
S obzirom da se jedan od glavnih problema neefikasnog rada naplatne stanice ogleda u statičkoj konfiguraciji naplatnih traka, u disertaciji je razvijen model kojim se optimizuje rad naplatnih traka u realnom vremenu. Predloženi model podrazumeva minimizaciju troškova službe za naplatu putarine i troškova korisnika koji se odnose na troškove vremena putovanja, potrošnje goriva i emisije polutanata. Za rešavanje navedenog problema predložena je primena Dinamičkog programiranja. Način primene Dinamičkog programiranja demonstriran je u studiji slučaja naplatne stanice u Republici Srbiji. Kao izlazni rezultat utvrđen je odgovarajući broj operativnih naplatnih traka za časovne protoke vozila u toku merodavnog dana, kao i za maksimalne godišnje časovne protoke vozila na razmatranoj naplatnoj stanici u oba smera. Na kraju je sprovedena prognoza saobraćajnog opterećenja za period od deset godina na osnovu koje je utvrđeno da bi 15% korisnika manuelnog sistema trebalo da pređe na korišćenje elektronskog sistema za naplatu putarine, da bi se u navedenom periodu sa postojećim kapacitetom naplatne stanice ostvario zahtevani nivo usluge. Veći nivo usluge podrazumevao bi dodatno povećanje učešća korisnika naprednih sistema za naplatu putarine.
Kako se vozači koji koriste autoputeve u Evropi susreću sa dva različita koncepta naplate putarine – zasnovanim na pređenim kilometrima (DB) i na određenom vremenskom periodu (TB), u disertaciji su analizirane njihove prednosti i nedostaci. Istraživanje stavova i iskustva korisnika sprovedeno je na području Severne Makedonije, s obzirom da je ova zemlja trenutno u procesu unapređenja svog zastarelog sistema za naplatu putarine i samim tim predstavlja dobru osnovu za navedenu analizu. Prilikom prikupljanja podataka korišćen je metod ankete, dok su u analizi podataka primenjene metode deskriptivne i analitičke statistike, kao i modeliranje strukturnih jednačina (SEM). Rezultati pokazuju da je TB koncept bolje rešenje za dnevne korisnike, dok je DB koncept pogodniji za mesečne i godišnje korisnike. Pored toga, u okviru disertacije utvrđeno je da su učestalost korišćenja autoputa i prihod korisnika prediktori sa najjačim uticajem na maksimalno prihvatljivu cenu (MAP), kako za DB tako i za TB koncept naplate. Takođe, utvrđeno je da na MAP vrednosti utiču i prethodna iskustva korisnika u pogledu korišćenja različitih tehnologija naplate putarine. Dobijeni rezultati se mogu koristiti kao pomoć donosiocima odluka prilikom definisanja odgovarajućeg koncepta naplate putarine.
U disertaciji su na kraju analizirani i faktori koji utiču na spremnost korisnika da prihvate naplatu zagušenja, s obzirom da uspešna implementacija ovog koncepta u najvećoj meri zavisi od podrške javnosti. Pri tome je razmatran uticaj demografskih i socio-ekonomskih karakteristika korisnika, njihovih navika u pogledu korišćenja centralne gradske zone, percepcija o saobraćajnim problemima u centralnoj gradskoj zoni, informisanosti o konceptu i efektima naplate zagušenja, preferencija prema različitim politikama, kao i njihovih preferencija u pogledu raspodele prihoda. Istraživanje stavova korisnika sprovedeno je u Beogradu. Za prikupljanje podataka korišćen je metod ankete, dok su za razvoj odgovarajućih modela primenjeni binarna logistička regresija i SEM analiza. Dobijeni rezultati predstavljaju smernice za donosioce odluka prilikom definisanja adekvatne politike naplate zagušenja.
LOADING LIST...
LOADING LIST...
