Warning: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /home/bibliotekanova/template/sf/index_template.inc.php:108) in /home/bibliotekanova/template/sf/index_template.inc.php on line 111
Model kvantifikacije rizika stradanja u saobracaju : doktorska disertacija
Detalji o zapisu Back

Model kvantifikacije rizika stradanja u saobracaju : doktorska disertacija



Kukic, Dragoslav R. - Prvi autor
Lipovac, Krsto P. - Mentor
JOVANOVIC, Dragan - Thessis Adv. Member/Član komisije
Pesic, Dalibor R. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Monografska publ./Monography
Serbian/Srpski
[D. R. Kukic]
2014
Beograd
XII, 217 lista : graf. prikazi, tabele ; 30 cm + CD-ROM
Na vrhu nasl. str.: Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet. - Na spor. nasl. str.: The casualty risk quantification model. - Lista akronima i koriscenih skracenica: listovi X-XII. - Biografija autora: list 217. - Umnozeno za odbranu. - Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet, odbranjeno 01.12.2014. - Bibliografija: listovi 193-204. - Rezime ; Abstract.
Bezbednost saobraćaja predstavlja globalni problem koji se manifestuje ljudskim i materijalnim gubicima izazvanim saobraćajnim nezgodama, zatim direktnim i indirektnim troškovima saobraćajnih nezgoda i zagađenjem životne sredine. U svetu se najčešća nasilna smrt događa upravo u saobraćajnim nezgodama. Danas sve veći broj zemalja u svetu ima razvijenu svest da se bezbednošću saobraćaja može upravljati kao i bilo kojim drugim sistemom i da se broj saobraćajnih nezgoda može smanjiti bez obzira na povećanje obima saobraćaja i broja registrovanih motornih vozila. Uspeh na polju uspostavljanja funkcionalnog sistema bezbednosti saobraćaja između zemalja je veoma različit. Postoji veliki broj elemenata i uslova koji moraju biti ispunjeni kako bi jedna država mogla uspešno da upravlja bezbednošću saobraćaja. Jedan od najvažnijih elemenata za uspešno funkcionisanje sistema bezbednosti saobraćaja čini razvoj kvalitetnih baza podataka o obeležjima bezbednosti saobraćaja. Tek kada država uspostavi funkcionalne baze podataka koje su ažurne, usaglašene sa svetom, dostupne, sa standardizovanim pokazateljima, onda može uspešno da prati stanje bezbednosti saobraćaja. Kvalitetna analiza podataka je osnov za izbor mera i aktivnosti koje će doprineti smanjenju negativnih posledica saobraćajnih nezgoda na duži period.

Istraživači u oblasti bezbednosti saobraćaja stalno tragaju za izborom najboljeg modela i pokazatelja kojim bi pouzdano odredili stepen ugroženosti u saobraćaju. Pored sve većeg shvatanja važnosti i primene indikatora koji na druge načine opisuju stanje bezbednosti saobraćaja, poput indikatora performansi bezbednosti saobraćaja, u većini zemalja koje su na početku uspostavljanja sistema bezbednosti saobraćaja i početku upravljanja u ovoj oblasti, broj i posledice saobraćajnih nezgoda su najčešće primenjivan i korišćen pokazatelj.

Saobraćajne nezgode pripadaju grupi direktnih pokazatelja koji se tradicionalno koriste za merenje stanja bezbednosti saobraćaja, pre svega zbog mogućnosti izbora i pogodnosti primene statističkih i analitičkih metoda. Rizici stradanja u saobraćaju koji su detaljno analizirani u okviru doktorske disertacije pripadaju direktnim pokazateljima bezbednosti saobraćaja, odnosno direktnim – relativnim pokazateljima. Direktni pokazatelji se odnose na saobraćajne nezgode i njihove posledice. U naučnoj oblasti bezbednosti saobraćaja se za potrebe merenja i ocenjivanja stanja bezbednosti saobraćaja primenjuju različite vrste (populacije) rizika stradanja u saobraćaju. Najpoznatiji direktni – relativni pokazatelji su javni, saobraćajni i dinamički rizici stradanja.

Prilikom izbora određene populacije rizika postavlja se pitanje pravilnog odabira direktnog pokazatelja koji će na najbolji način predstaviti veličinu rizika stradanja u saobraćaju. U nedostatku definisanih kriterijuma za ovo određenje u disertaciji je razmatrano izdvajanje samo jedne kategorije rizika u okviru cele posmatrane populacije rizika. Razlike u vrednostima istraživanih rizika mogu biti izražene do te mere, da se dobijene vrednosti za pojedine jedinice posmatranja u znatnoj meri razlikuju od najmanje do najveće definisane klase rizika. Ove razlike su pre svega rezultat različitog stepena povreda i vrste saobraćajnih nezgoda koje se koriste za računanje pojedinih kategorija rizika.

Predmet doktorske disertacije predstavlja upravo pravilan izbor rizika stradanja u saobraćaju koji će poslužiti za ocenu stanja bezbednosti saobraćaja. Naučni cilj istraživanja doktorske disertacije je analiza i sistematizacija postojećih kao i razvoj originalnog modela za kvantifikaciju rizika stradanja u saobraćaju. U doktorskoj disertaciji zastupljena je hipoteza da izbor modela rizika stradanja u saobraćaju zavisi od veličine posmatrane teritorije.

Ukoliko se praćenju broja poginulih lica pridodaju i ostale posledice saobraćajnih nezgoda dobija se bolja slika stanja bezbednosti saobraćaja. Ovo je posebno važno na manjim teritorijama na kojima je broj poginulih lica statistički mali i nedovoljan za pouzdanu ocenu stanja. Za potrebe dokazivanja hipoteze u disertaciji su korišćene teritorije na tri nivoa, nivo opštine, regiona (policijske uprave) i države, koje se najčešće međusobno porede na osnovu direktnih pokazatelja. Važno je napomenuti da je kod svake od navedenih teritorija „obavezno“ sprovođenje politike bezbednosti saobraćaja, što može da ima uticaj na izbor pokazatelja u cilju prikazivanja „najboljih rezultata“.

U doktorskoj disertaciji predložen je i opisan novi model za izdvajanje relevantnog rizika stradanja u saobraćaju kao najboljeg direktnog pokazatelja koji se može koristiti za ocenu nivoa bezbednosti saobraćaja, dalje analize i istraživanja. Model je primenjen na teritorijama opština, policijskih uprava i država, kao teritorija koje su različite veličine. Model je poslužio kao pokazatelj potvrđivanja hipoteze da se sa promenom veličine teritorije menja i rizik koji će se koristiti za ocenjivanje stanja bezbednosti saobraćaja i međusobno poređenje između posmatranih područja. Najveći dorpinos primene modela ogleda se na polju unapređenja praćenja stanja bezbednosti saobraćaja na osnovu broja i posledica saobraćajnih nezgoda. Mogućnost prepoznavanja ekstremnih vrednosti na posmatranim područjima i eliminisanje pokazatelja koji nisu najbolje rešenje za poređenje, takođe predstavlja značajan doprinos modela. Sa druge strane, veliki doprinos modela ostvaren je na polju izbora relevantnog rizika koji se može koristiti za mapiranje posmatranih područja i vizuelno predstavljanje veličine opasnosti na mapi ili karti. Izborom relevantnog rizika i prepoznavanjem ekstremnih vrednosti u okviru posmatranih područja nameće se potreba daljih analiza i razmatranja drugih pokazatelja u cilju preciznog sagledavanja veličine problema i mogućnosti za njegovo otklanjanje.
LOADING LIST...
LOADING LIST...