Kostic-Ljubisavljevic, Aleksandra M. - Prvi autor
Bakmaz, Miodrag R. - Mentor
Mladenovic, Snezana A. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Radojicic, Valentina Dz. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Acimovic-Raspopovic, Vladanka S. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Jankovic, Milan - Thessis Adv. Member/Član komisije

654

Monografska publ./Monography

Serbian/Srpski

[A. Kostic-Ljubisavljevic]

2011

Beograd

198 listova : graf. prikazi, tabele ; 30 cm

Umnozeno za odbranu. - Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet, odbranjeno 04.10.2011. - Bibliografija: listovi 180-192. - Rezime ; Abstract: Telecommunication network interconnection.
- - Interkonekcija telekomunikacionih mreza [Elektronski izvor]. - 1 elektronski opticki disk (CD-ROM) ; 12 cm

Nakon liberalizacije telekomunikacionog trzista sirom sveta, postalo je jasno da ce se postojeci, kao i novi oparatori naci u situaciji da se bore za svoju poziciju na trzistu prvenstveno pruzajuci nove servise i pridobijajuci sve veci broj korisnika. Da bi to ostvarili, na sto ekonomicniji moguci nacin, potrebno je da se interkonektuju. Interkonekcija telekomunikacionih mreza omogucava operatorima, izmedju ostalog, i zadovoljenje zahteva krajnjih korisnika u pogledu broja i kvaliteta servisa. Osnovni problem koji se u slucaju interkonekcije javlja je kako naplatiti samu uslugu interkonekcije. Postoji izuzetno veliki broj pristupa u resavanju tog problema. Najzastupljeniji su cost-based i bill-and-keep pristup. Osim njih, primenu za formiranje tarife interkonekcije imaju i retail-minus, revenue sharing i price cap koncept. Iako je najvise u upotrebi pristup cost-based, kao najpravicniji jer se zasniva na tome da naplate za interkonekciju budu takve da samo pokriju stvarne troskove koji nastaju u procesu pruzanja usluge interkonekcije, on ima veliki nedostatak koji se ogleda u tome sto je izuzetno tesko precizno utvrditi sta to ustvari treba da se naplati, odnosno koliki su realno troskovi interkonekcije. Postoje brojni modeli koji su kreirani i implementirani od strane regulatornih agencija sirom sveta sa ciljem sto jednostavnijeg koriscenja cost-based metodologije za izracunavanje troskova interkonekcije. Za sve njih je zajednicka jedna bitna karakteristika, a to je: da bi se izvrsilo precizno utvrdjivanje tarife interkonekcije koja ce sto tacnije biti u relaciji sa stvarnim troskovima, potrebno je poznavanje velikog broja podataka koji se odnose na same operatore, njihove mrezne resurse, finansije, saobracaj i sl. Realno, takvi podaci nisu bas uvek i za sve operatore dostupni. Osnovni principi koji se koriste za formiranje modela su bottom-up i top-down. Generalno, njihova razlika se ogleda u nacinu i obimu prikupljanja relevantnih podataka, pa se stoga vrlo cesto pribegava koriscenju hibridnog modela koji u sebi sadrzi, na pogodan nacin, izabrane elemente oba pristupa. Kao potpuna suprotnost ovog pristupa u naucnoj i strucnoj praksi se predlaze bill-and-keep pristup. Telekomunikacioni operator svojim krajnjim korisnicima naplati pruzanje nekog servisa i sva sredstva koja od te naplate priosteknu zadrzava za sebe, bez obzira na to koji (i ciji) su resursi mreze korisceni u ostvarivanju tog procesa. Takav metod tarifiranja interkonekcije je pogodan u slucajevima kada je saobracaj izmedju operatora izbalansiran. Procenjuje se da ce bill-and-keep, zbog jednostavnosti implementacije, imati svoju primenu u mrezama naredne generacije. Osnovna hipoteza koja je testirana u ovom radu je kako optimalna kombinacija metoda dinamickog rutiranja saobracaja i nacina tarifiranja interkonekcije moze da utice na performanse interkonektovane telekomunikacione mreze u kojoj posluje vise telekomunikacionih operatora. Analizirane su dve najzastupljenije metode tarifiranja interkonekcije: cost-based i bill-and-keep. Sto se tice dinamickog rutiranja telekomunikacionog saobracaja analizirano je rutiranje po najkracim putanjama, rutiranje po putanjama sa maksimalno tri linka, rutiranje po putanjama koje su na slucajan nacin izabrane iz skupa svih mogucih putanja i rutiranje saobracaja po poslednjoj uspesnoj putanji. Nakon prve faze istrazivanja uoceni su neki problemi u raspodeli - "balansiranju" saobracajnog opterecenja po mrezi, i predlozen je novi metod rutiranja saobracaja koji moze da utice na korekciju tog problema. Novi metod rutiranja, koji je nazvan rutiranje za najmanje opterecenom liku detaljno analiziran i izvrseno je poredjenje po svim relevantnim kriterijumima sa prethodno obradjenim metodama rutiranja. Takodje je izvrsena dopuna nacina formiranja tarife interkonekcije sa tzv "realnim" nacinom naplate koja se zasniva na uvodjenju faktora troska interkonekcije. Da bi izvrsili poredjenje i utvrdili kako optimalna kombinacija metode dinamickog rutiranja i naplate interkonekcije utice na performanse celokupne mreze, kao i mreza svakog operatora posebno, razvijen je poseban softver za simulaciju.