Detalji o zapisu Back
Modeli za podrsku odlucivanju na podrucju poslovne logistike : doktorska disertacija
Pajic, Vukasin S. - Prvi autor
Kilibarda, Milorad J. - Mentor
Kaplanovic, Snezana - Thessis Adv. Member/Član komisije
Andrejic, Milan M. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Nikolicic, Svetlana S. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Kilibarda, Milorad J. - Mentor
Kaplanovic, Snezana - Thessis Adv. Member/Član komisije
Andrejic, Milan M. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Nikolicic, Svetlana S. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Monografska publ./Monography
Serbian/Srpski
[Vukasin S. Pajic]
2024
Beograd
IX, 115 str. : graf. prikazi, tabele ; 30 cm + 1 elektronski opticki disk (CD-ROM)
Na spor. nasl. str.: Models for supporting decision-making in the field of business logistics : doctoral dissertation. - Biografija: str. 111. - Umnozeno za odbranu. - Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet, odbranjeno 26.04.2024. - Bibliografija: str. 96-110. - Rezime ; Abstract.
Poslovna logistika predstavlja jedan od najkompleksnijih segmenata lanca snabdevanja s obzirom da se sastoji od velikog broja učesnika i aktivnosti koje su jako važne za konkurentnost jedne kompanije. Te aktivnosti se prvenstveno odnose na poručivanje, nabavku, upravljanje zalihama, distribuciju, i dr. Od svih navedenih aktivnosti, efikasnost procesa nabavke i distribucije može najviše uticati na efikasnost poslovanja i konkurentnost jedne kompanije. Upravo iz tog razloga, predmet ove doktorske disertacije su ova dva segmenta logistike, nabavka i distribucija. Cilj disertacije jeste da predloži modele za podršku odlučivanju na području poslovne logistike. Kako bi se ostvario postavljeni cilj, u disertaciji su definisana dva modela za podršku odlučivanju na području logistike nabavke i dva modela za podršku odlučivanju na području logistike distribucije.
Kada se govori o logistici nabavke, jedna od najznačajnijih aktivnosti jeste izbor dobavljača i alokacija poručivanja. Iz tog razloga, prvi model koji je razvijen u okviru disertacije, bavi se upravo ovom problematikom. U literaturi su prisutni modeli koji se odnose na izbor dobavljača i alokaciju poručivanja. Međutim, ti modeli su uglavnom bazirani na linearnom programiranju, gde jednom kada se reši model i dobije funkcija cilja, ona zapravo određuje od kog dobavljača je potrebno poručiti određenu količinu robe. Model koji je razvijen u ovoj disertaciji ima drugačiji pristup u odnosu na modele iz literature. Naime, u ovom modelu, prvo je primenjena DEA (engl. Data Envelopment Analysis) metoda kako bi se od početnog broja dobavljača izdvojili samo efikasni koji su potom dalje analizirani i vrednovani. Razlog za primenu DEA metode jeste to da se izbegne vrednovanje dobavljača koji nisu efikasni a samim tim i poručivanje od takvih dobavljača koje bi negativno uticalo na efikasnost rada same kompanije koja poručuje robu. Nakon implementacije DEA metode, u drugoj fazi, primenjena je FUCOM (engl. Full Consistency Method) metoda za utvrđivanje težina kriterijuma koji su korišćeni za vrednovanje dobavljača. U trećoj fazi, primenjena je CoCoSo (engl. Combined Compromise Solution) metoda za rangiranje dobavljača. Na osnovu rezultata iz ove faze, u poslednjoj fazi, razvijen je i primenjen model za alokaciju poručivanja. Može se zaključiti da je glavna razlika ovog modela u odnosu na one koji su prisutni u literaturi činjenica da ovaj model kombinuje MCDM (engl. Multi Criteria Decision Making) metode sa modelom linearnog programiranja kako bi rešio problem izbora dobavljača i alokacije poručivanja. S obzirom da se nabavka uglavnom odvija na međunarodnom nivou, jedan od sastavnih delova međunarodne trgovine jeste ugovaranje međunarodnih uslova isporuke iz Incoterms-a (engl. International Commercial Terms). Ova pravila jasno definišu odgovornosti i obaveze prodavca sa jedne strane i kupca sa druge. Takođe, ova pravila definišu i trenutak prelaska rizika kao i troškova sa prodavca na kupca. Imajući u vidu značaj izbora adekvatnog pravila isporuke, model koji se bavi upravo ovom problematikom razvijen je u ovoj disertaciji. Cilj modela bio je da se prvo sprovede anketno istraživanje kako bi se odredili faktori koji utiču na izbor pravila isporuke, najčešće korišćeni vidovi transporta, faktori koji su od presudnog značaja prilikom izbora pravila isporuke, kao i to koja se pravila isporuke najčešće koriste. Nakon sprovedenog anketnog istraživanja i obrade rezultata, izdvojeni su kriterijumi i varijantna rešenja koja su potom vrednovana sa ciljem da se za posmatrani primer izabere optimalno pravilo isporuke. Kako bi se odredile težine kriterijuma koji su korišćeni za vrednovanje varijantnih rešenja primenjena je MEREC (engl. Method based on the Removal Effects of Criteria) metoda. Nakon određivanja težina kriterijuma, varijantna rešenja su potom rangirana primenom MABAC (engl. Multi-Attributive Border Approximation Area Comparison) metode.
Kao što je već napomenuto, pored logistike nabavke, logistika distribucije predstavlja jedan od ključnih faktora efikasnosti poslovanja i konkurentnosti jedne kompanije. Iz tog razloga, definisana su dva modela koja rešavaju probleme povezane sa distribucijom. Naime, prilikom realizacije procesa distribucije brojne kompanije se odlučuju da autsorsuju ovu aktivnost usled nedostatka sopstvenih kapaciteta. Međutim, izbor kompanije kojoj će se poveriti ovaj proces nije jednostavan, naročito ukoliko se uzmu u obzir karakteristike današnjeg poslovnog okruženja (neizvesnost, poremećaji, brojni izazovi prisutni na svetskom nivou, i dr.). Kompanije kojima se ovaj proces prepušta nazivaju se logistički provajderi i u zavisnosti od stepena obuhvatnosti pružene usluge najčešće se govori o 3PL (engl. Third-party Logistics) i 4PL (engl. Fourth-party Logistics) provajderima. Kako je pregledom literature utvrđeno da postoji veliki broj modela koji se odnose na izbor 3PL provajdera, cilj modela razvijenog u ovoj disertaciji bio je da se stvori osnov za podršku odlučivanju prilikom izbora rezilijentnih 4PL provajdera za isporuku robe u e-trgovini. Za razliku od prisutnih modela u literaturi, razvijeni model istovremeno uzima u obzir rezilijentnost, e-trgovinu i izbor 4PL provajdera. Opisani model baziran je na primeni fuzzy FUCOM, ET (engl. Evidence Theory), RBT (engl. Rule-Based Transformation) i WASPAS (engl. Weighted Aggregates Sum Product Assessment) metoda. Fuzzy FUCOM metoda je primenjena kako bi se odredile težine kriterijuma koji su korišćeni prilikom vrednovanja varijanti. Nakon određivanja težina, u drugoj fazi modela primenjene su ET i RBT metode kako bi se odredila početna matrica odlučivanja koja je potom korišćena u trećoj fazi modela, u WASPAS metodi. Prednost primene ovih metoda ogleda se kroz mogućnost nepotpune procene, što nije slučaj kod standardnih MCDM metoda. Primenom WASPAS metode izvršeno je rangiranje varijantnih rešenja (4PL provajdera). Prilikom realizacije procesa distribucije moguće je definisati mnogobrojne indikatore performansi koji će dati sliku o efikasnosti ovog procesa. Jedan od tih indikatora, koji se često primenjuje u praksi, jeste OTIF (engl. On-Time In-Full). Prilikom ugovaranja distribucije, naročito kada se ovaj proces autsorsuje, jako je bitan nivo ispunjenosti OTIF-a s obzirom da on definiše prag naplate penala (ukoliko distributer ne izvršava distribuciju efikasno) ili bonusa (ukoliko je distribucija efikasna). Imajući prethodno navedeno na umu, cilj četvrtog modela koji je razvijen u ovoj disertaciji jeste merenje ispunjenosti OTIF-a i efikasnosti u procesu distribucije proizvoda. Razvijeni model je baziran na DEA metodi, i testiran na primeru distribucije rezervnih delova.
Kada se govori o logistici nabavke, jedna od najznačajnijih aktivnosti jeste izbor dobavljača i alokacija poručivanja. Iz tog razloga, prvi model koji je razvijen u okviru disertacije, bavi se upravo ovom problematikom. U literaturi su prisutni modeli koji se odnose na izbor dobavljača i alokaciju poručivanja. Međutim, ti modeli su uglavnom bazirani na linearnom programiranju, gde jednom kada se reši model i dobije funkcija cilja, ona zapravo određuje od kog dobavljača je potrebno poručiti određenu količinu robe. Model koji je razvijen u ovoj disertaciji ima drugačiji pristup u odnosu na modele iz literature. Naime, u ovom modelu, prvo je primenjena DEA (engl. Data Envelopment Analysis) metoda kako bi se od početnog broja dobavljača izdvojili samo efikasni koji su potom dalje analizirani i vrednovani. Razlog za primenu DEA metode jeste to da se izbegne vrednovanje dobavljača koji nisu efikasni a samim tim i poručivanje od takvih dobavljača koje bi negativno uticalo na efikasnost rada same kompanije koja poručuje robu. Nakon implementacije DEA metode, u drugoj fazi, primenjena je FUCOM (engl. Full Consistency Method) metoda za utvrđivanje težina kriterijuma koji su korišćeni za vrednovanje dobavljača. U trećoj fazi, primenjena je CoCoSo (engl. Combined Compromise Solution) metoda za rangiranje dobavljača. Na osnovu rezultata iz ove faze, u poslednjoj fazi, razvijen je i primenjen model za alokaciju poručivanja. Može se zaključiti da je glavna razlika ovog modela u odnosu na one koji su prisutni u literaturi činjenica da ovaj model kombinuje MCDM (engl. Multi Criteria Decision Making) metode sa modelom linearnog programiranja kako bi rešio problem izbora dobavljača i alokacije poručivanja. S obzirom da se nabavka uglavnom odvija na međunarodnom nivou, jedan od sastavnih delova međunarodne trgovine jeste ugovaranje međunarodnih uslova isporuke iz Incoterms-a (engl. International Commercial Terms). Ova pravila jasno definišu odgovornosti i obaveze prodavca sa jedne strane i kupca sa druge. Takođe, ova pravila definišu i trenutak prelaska rizika kao i troškova sa prodavca na kupca. Imajući u vidu značaj izbora adekvatnog pravila isporuke, model koji se bavi upravo ovom problematikom razvijen je u ovoj disertaciji. Cilj modela bio je da se prvo sprovede anketno istraživanje kako bi se odredili faktori koji utiču na izbor pravila isporuke, najčešće korišćeni vidovi transporta, faktori koji su od presudnog značaja prilikom izbora pravila isporuke, kao i to koja se pravila isporuke najčešće koriste. Nakon sprovedenog anketnog istraživanja i obrade rezultata, izdvojeni su kriterijumi i varijantna rešenja koja su potom vrednovana sa ciljem da se za posmatrani primer izabere optimalno pravilo isporuke. Kako bi se odredile težine kriterijuma koji su korišćeni za vrednovanje varijantnih rešenja primenjena je MEREC (engl. Method based on the Removal Effects of Criteria) metoda. Nakon određivanja težina kriterijuma, varijantna rešenja su potom rangirana primenom MABAC (engl. Multi-Attributive Border Approximation Area Comparison) metode.
Kao što je već napomenuto, pored logistike nabavke, logistika distribucije predstavlja jedan od ključnih faktora efikasnosti poslovanja i konkurentnosti jedne kompanije. Iz tog razloga, definisana su dva modela koja rešavaju probleme povezane sa distribucijom. Naime, prilikom realizacije procesa distribucije brojne kompanije se odlučuju da autsorsuju ovu aktivnost usled nedostatka sopstvenih kapaciteta. Međutim, izbor kompanije kojoj će se poveriti ovaj proces nije jednostavan, naročito ukoliko se uzmu u obzir karakteristike današnjeg poslovnog okruženja (neizvesnost, poremećaji, brojni izazovi prisutni na svetskom nivou, i dr.). Kompanije kojima se ovaj proces prepušta nazivaju se logistički provajderi i u zavisnosti od stepena obuhvatnosti pružene usluge najčešće se govori o 3PL (engl. Third-party Logistics) i 4PL (engl. Fourth-party Logistics) provajderima. Kako je pregledom literature utvrđeno da postoji veliki broj modela koji se odnose na izbor 3PL provajdera, cilj modela razvijenog u ovoj disertaciji bio je da se stvori osnov za podršku odlučivanju prilikom izbora rezilijentnih 4PL provajdera za isporuku robe u e-trgovini. Za razliku od prisutnih modela u literaturi, razvijeni model istovremeno uzima u obzir rezilijentnost, e-trgovinu i izbor 4PL provajdera. Opisani model baziran je na primeni fuzzy FUCOM, ET (engl. Evidence Theory), RBT (engl. Rule-Based Transformation) i WASPAS (engl. Weighted Aggregates Sum Product Assessment) metoda. Fuzzy FUCOM metoda je primenjena kako bi se odredile težine kriterijuma koji su korišćeni prilikom vrednovanja varijanti. Nakon određivanja težina, u drugoj fazi modela primenjene su ET i RBT metode kako bi se odredila početna matrica odlučivanja koja je potom korišćena u trećoj fazi modela, u WASPAS metodi. Prednost primene ovih metoda ogleda se kroz mogućnost nepotpune procene, što nije slučaj kod standardnih MCDM metoda. Primenom WASPAS metode izvršeno je rangiranje varijantnih rešenja (4PL provajdera). Prilikom realizacije procesa distribucije moguće je definisati mnogobrojne indikatore performansi koji će dati sliku o efikasnosti ovog procesa. Jedan od tih indikatora, koji se često primenjuje u praksi, jeste OTIF (engl. On-Time In-Full). Prilikom ugovaranja distribucije, naročito kada se ovaj proces autsorsuje, jako je bitan nivo ispunjenosti OTIF-a s obzirom da on definiše prag naplate penala (ukoliko distributer ne izvršava distribuciju efikasno) ili bonusa (ukoliko je distribucija efikasna). Imajući prethodno navedeno na umu, cilj četvrtog modela koji je razvijen u ovoj disertaciji jeste merenje ispunjenosti OTIF-a i efikasnosti u procesu distribucije proizvoda. Razvijeni model je baziran na DEA metodi, i testiran na primeru distribucije rezervnih delova.
LOADING LIST...
LOADING LIST...
