Detalji o zapisu Back
Prilog istrazivanju propusne sposobnosti luckih terminala : doktorska disertacija
Pjevcevic, Danijela B. - Prvi autor
Vukadinovic, Katarina S. - Mentor
Hrle, Zlatko S. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Teodorovic, Dusan B. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Dimitrijevic, Branka S. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Jovanovic, Miodrag - Thessis Adv. Member/Član komisije
Vukadinovic, Katarina S. - Mentor
Hrle, Zlatko S. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Teodorovic, Dusan B. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Dimitrijevic, Branka S. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Jovanovic, Miodrag - Thessis Adv. Member/Član komisije
Monografska publ./Monography
Serbian/Srpski
[D. B. Pjevcevic]
2016
Beograd
III, 122 listova : graf. prikazi, tabele ; 30 cm + 1 elektronski opticki disk (CD-ROM)
Na spor. nasl. str.: Contribution to the research of port terminal capacities : doctoral dissertation. - Biografija: listovi 117-118. - Umnozeno za odbranu. - Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet, odbranjeno 26.09.2016. - Bibliografija: listovi 102-116. - Rezime ; Abstract.
Disertacijom je obuhvaćeno definisanje i praćenje pokazatelja pri realizaciji pretovarnih procesa na lučkim terminalima. Takođe, izvršena je analiza uticaja pretovarnih procesa na propusnu sposobnost lučkih terminala i analiza relativne efikasnosti pomenutih procesa.
Konkretno, posmatran je pretovarni proces rasutog tereta na rečnom lučkom terminalu pri pružanju dodatne lučke usluge, pakovanja rasutog tereta u vreće. Dobra organizacija pretovarnog procesa i pružanje dodatne lučke usluge (u ovom slučaju, konkretno, pakovanja veštačkog đubriva) utiče na propusnu sposobnost lučkog terminala i doprinosi smanjenju ukupnih troškova zbog kraćih vremena zadržavanja plovila na pristajalištu, veće iskorišćenosti angažovane opreme i vozila i smanjenja ukupnog vremena trajanja samog pretovarnog procesa.
Na osnovu mišljenja eksperata, osmišljeno je više varijanti pretovarnog procesa rasutog tereta na lučkom terminalu, sa različitim pretovarim i transportnim sredstvima (dizalice, trakasti transporter i kamioni), angažovanom radnom snagom i lokacijama pakovanja rasutog tereta (na operativnoj obali ili u skladištu). Za koncipirane varijante pretovarnog procesa rasutog tereta izvršeno je modeliranje i izrađeni su simulacioni modeli. Definisani su i u simulacionim eksperimentima praćeni lučki pokazatelji.
Pomoću simulacionih rezultata praćenih pokazatelja izvršena je analiza efikasnosti predloženih varijanti pretovarnog procesa rasutog tereta. Za analizu efikasnosti varijanti pretovarnog procesa rasutog tereta korišćena je DEA (Data Envelopment Analysis) metoda nadograđena kombinovanjem sa AHP (Analytic Hierarchy Process) metodom. Svaka promena u broju i vrsti transportnog i pretovarnog sredstva, angažovanoj radnoj snazi i lokaciji pakovanja rasutog tereta na lučkom terminalu predstavljena je u DEA modelu kao zasebna jedinica odlučivanja. Primenjen je najpre osnovni izlazno orijentisani CCR (Charnes, Cooper i Rhodes) DEA model, a posle toga i model superefikasnosti, koji među efikasnim jedinicama izdvaja najefikasniju jedinicu. Najefikasnija jedinica odlučivanja odgovara varijanti predloženog pretovarnog procesa veštačkog đubriva, gde se pakovanje u vreće obavlja na operativnoj obali pri pretovaru sa dve portalne dizalice i prevozu do skladišta sa tri kamiona.
U disertaciji je analiziran i pretovarni proces kontejnera na morskom lučkom kontejnerskom terminalu. Cilj rada je da se DEA metodom odredi angažovani broj AGV (Automatic Guided Vehicles) vozila na razmatranom morskom kontejnerskom terminalu da bi proces istovara i transporta kontejnera od operativne obale do skladišta bio efikasan sa aspekta angažovane opreme i ostvarenih rezultata. Za rutiranje AGV vozila korišćen je algoritam predložen od strane autora Dowsland i Greaves (1994). Izvršeno je više simulacionih eksperimenata promenom broja angažovanih AGV vozila, sa namerom da se izdvoje samo oni kod kojih su rezultati posmatranih pokazatelja prihvatljivi od strane lučkih i brodskih operatera. Pri analizi efikasnosti varijanti pretovarnog procesa kontejnera, za ulaze i izlaze korišćene su vrednosti pokazatelja koje su dobijene simulacijom ili su izračunate na osnovu simulacionih rezultata.
Uz promenu broja angažovanih AGV vozila (od šest do petnaest) za transport kontejnera od operativne obale do skladišta, posmatrano je deset jedinica odlučivanja, koje su upoređivane najpre osnovnim ulazno orijentisanim CCR DEA modelom, a posle toga i modelom superefikasnosti. Kao varijanta pretovarnog procesa kontejnera najveće efikasnosti izdvojio se proces istovara i transporta kontejnera sa operativne obale do skladišta pri angažovanju petnaest AGV vozila.
Modeliranje predloženih pretovarnih procesa može da pomogne u izboru efikasnog pretovarnog procesa, kako sa aspekta lučkih operatera, tako i sa aspekta korisnika lučkih usluga. Razvijeni modeli mogu se koristiti pri planiranju razvoja lučke infrastrukture i opreme kroz usaglašavanje sa očekivanim promenama u projektovanom prometu. Formulisani optimizacioni modeli za ocenu efikasnosti varijanti pretovarnih procesa tereta na terminalima mogu da posluže lučkim operaterima kao podrška pri planiranju propusne sposobnosti terminala. Takođe, mogu biti podrška lučkim operaterima prilikom izbora karakteristika lučkih usluga na koje bi trebalo obratiti pažnju da bi kvalitet usluge bio bolji.
Konkretno, posmatran je pretovarni proces rasutog tereta na rečnom lučkom terminalu pri pružanju dodatne lučke usluge, pakovanja rasutog tereta u vreće. Dobra organizacija pretovarnog procesa i pružanje dodatne lučke usluge (u ovom slučaju, konkretno, pakovanja veštačkog đubriva) utiče na propusnu sposobnost lučkog terminala i doprinosi smanjenju ukupnih troškova zbog kraćih vremena zadržavanja plovila na pristajalištu, veće iskorišćenosti angažovane opreme i vozila i smanjenja ukupnog vremena trajanja samog pretovarnog procesa.
Na osnovu mišljenja eksperata, osmišljeno je više varijanti pretovarnog procesa rasutog tereta na lučkom terminalu, sa različitim pretovarim i transportnim sredstvima (dizalice, trakasti transporter i kamioni), angažovanom radnom snagom i lokacijama pakovanja rasutog tereta (na operativnoj obali ili u skladištu). Za koncipirane varijante pretovarnog procesa rasutog tereta izvršeno je modeliranje i izrađeni su simulacioni modeli. Definisani su i u simulacionim eksperimentima praćeni lučki pokazatelji.
Pomoću simulacionih rezultata praćenih pokazatelja izvršena je analiza efikasnosti predloženih varijanti pretovarnog procesa rasutog tereta. Za analizu efikasnosti varijanti pretovarnog procesa rasutog tereta korišćena je DEA (Data Envelopment Analysis) metoda nadograđena kombinovanjem sa AHP (Analytic Hierarchy Process) metodom. Svaka promena u broju i vrsti transportnog i pretovarnog sredstva, angažovanoj radnoj snazi i lokaciji pakovanja rasutog tereta na lučkom terminalu predstavljena je u DEA modelu kao zasebna jedinica odlučivanja. Primenjen je najpre osnovni izlazno orijentisani CCR (Charnes, Cooper i Rhodes) DEA model, a posle toga i model superefikasnosti, koji među efikasnim jedinicama izdvaja najefikasniju jedinicu. Najefikasnija jedinica odlučivanja odgovara varijanti predloženog pretovarnog procesa veštačkog đubriva, gde se pakovanje u vreće obavlja na operativnoj obali pri pretovaru sa dve portalne dizalice i prevozu do skladišta sa tri kamiona.
U disertaciji je analiziran i pretovarni proces kontejnera na morskom lučkom kontejnerskom terminalu. Cilj rada je da se DEA metodom odredi angažovani broj AGV (Automatic Guided Vehicles) vozila na razmatranom morskom kontejnerskom terminalu da bi proces istovara i transporta kontejnera od operativne obale do skladišta bio efikasan sa aspekta angažovane opreme i ostvarenih rezultata. Za rutiranje AGV vozila korišćen je algoritam predložen od strane autora Dowsland i Greaves (1994). Izvršeno je više simulacionih eksperimenata promenom broja angažovanih AGV vozila, sa namerom da se izdvoje samo oni kod kojih su rezultati posmatranih pokazatelja prihvatljivi od strane lučkih i brodskih operatera. Pri analizi efikasnosti varijanti pretovarnog procesa kontejnera, za ulaze i izlaze korišćene su vrednosti pokazatelja koje su dobijene simulacijom ili su izračunate na osnovu simulacionih rezultata.
Uz promenu broja angažovanih AGV vozila (od šest do petnaest) za transport kontejnera od operativne obale do skladišta, posmatrano je deset jedinica odlučivanja, koje su upoređivane najpre osnovnim ulazno orijentisanim CCR DEA modelom, a posle toga i modelom superefikasnosti. Kao varijanta pretovarnog procesa kontejnera najveće efikasnosti izdvojio se proces istovara i transporta kontejnera sa operativne obale do skladišta pri angažovanju petnaest AGV vozila.
Modeliranje predloženih pretovarnih procesa može da pomogne u izboru efikasnog pretovarnog procesa, kako sa aspekta lučkih operatera, tako i sa aspekta korisnika lučkih usluga. Razvijeni modeli mogu se koristiti pri planiranju razvoja lučke infrastrukture i opreme kroz usaglašavanje sa očekivanim promenama u projektovanom prometu. Formulisani optimizacioni modeli za ocenu efikasnosti varijanti pretovarnih procesa tereta na terminalima mogu da posluže lučkim operaterima kao podrška pri planiranju propusne sposobnosti terminala. Takođe, mogu biti podrška lučkim operaterima prilikom izbora karakteristika lučkih usluga na koje bi trebalo obratiti pažnju da bi kvalitet usluge bio bolji.
LOADING LIST...
LOADING LIST...
