Detalji o zapisu Back
Predlog alata za podrsku odlucivanju kod ciscenja vazdusnog prostora u toku leta lovackog aviona na zadatku presretanja : magistarski rad
KOJOVIC, Drazen I. - Prvi autor
BABIC, Obrad J. - Mentor
Cangalovic, Mirjana - Thessis Adv. Member/Član komisije
Netjasov, Fedja T. - Thessis Adv. Member/Član komisije
BABIC, Obrad J. - Mentor
Cangalovic, Mirjana - Thessis Adv. Member/Član komisije
Netjasov, Fedja T. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Monografska publ./Monography
Serbian/Srpski
[D. I. Kojovic]
2016
Beograd
IX, 104 lista : graf. prikazi, tabele ; 30 cm + 1 elektronski opticki disk (CD-ROM)
Na spor. nasl. str.: A Proposal of decision support tool for airspace deconfliction during interception of civil aircraft : master's thesis. - Biografija: list 104. - Umnozeno za odbranu. - Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet, odbranjeno 15.07.2016. - Bibliografija: listovi 75-77. - Rezime ; Abstract.
Predmet istraživanja u ovom magistarskom radu je problem čišćenja vazdušnog prostora, odnosno određivanje beskonfliktnih putanja između lovca i/ili cilja i civilnih aviona u toku leta lovačkog aviona na zadatku presretanja cilja. Naime, od trenutka povrede vazdušnog prostora pa do trenutka spajanja lovca i cilja, potrebno je utvrditi takve putanje lovačkog aviona i civilnih aviona (koji se u tom trenutku nalaze u vazdušnom prostoru gde se vrši presretanja) koje obezbeđuju da civilne norme razdvajanja između civilnih aviona, kao i norme razdvajanja civilnih aviona od lovca i cilja ne budu narušene.
Cilj istraživanja u magistarskom radu je bio razvoj originalnog alata za podršku odlučivanju koji bi asistirao kontrolorima letenja (civilnim i oficiru za navođenje) u slučaju potrebe za čišćenjem vazdušnog prostora u toku leta lovačkog aviona na zadatku presretanja. Presretanje nepoznatog vazduhoplova se ne dešava često u praksi da bi oficiri za navođenje i kontrolori letenja imali dovoljno iskustva i rutine za postupanje u takvim situacijama. Imajući to u vidu, alat za podršku odlučivanju treba da omogući OZN da u realnom vremenu ispita nekoliko rešenja presretanja aviona koje u datim okolnostima namerava da primeni i da na osnovu rezultata rada alata za podršku odlučivanju donese odluku koje će rešenje primeniti, kao i da civilnim kontrolorima letenja prosledi manevre koje treba da izvrše civilni avioni kako bi se uklonili sa putanje leta lovca i/ili cilja. Takođe, jedan od ciljeva je bio i da se na primerima sa fiktivnim scenarijima presretanja aviona u uslovima saobraćaja iz realnog života utvrdi da li se predloženi alat može koristiti u realnom vremenu u praksi za čišćenje vazdušnog prostora u toku leta lovačkog aviona na zadatku presretanja.
U svrhu ostvarivanja postavljenog cilja predložena je metodologija za razvoj alata za podršku odlučivanju kod čišćenja vazdušnog prostora u toku leta lovačkog aviona na zadatku presretanja koja se sastoji iz tri koraka (modula): detekcija konflikta, rangiranje konfliktnih aviona i rešenje konflikta. U modulu za detekcije konflikta iskorišćen je metod koji se zasniva na primeni geometrijske metode (na osnovu relativnog vektora pozicije i brzine dva aviona). Kod projekcije stanja aviona, koju koristi modul detekcije konflikta, korišćena je linearna ektrapolacija pozicije aviona na osnovu trenutnog vektora pozicije i brzine aviona, osim u slučaju projekcije stanja lovca gde je iskorišćen tipičan profil putanje presretanja koji se koristi u praksi. U modulu za rangiranje konfliktnih aviona koristi se metoda višekriterijumskog rangiranja TOPSIS. Modul za rešavanje konflikta rešenje konflikta realizuje korišćenjem dvofaznog manevra koji se sastoji od zaokreta u levu ili desnu stranu (iz skupa predefinisanih uglova zaokreta), leta sa novim kursom i ponovnim zaokretom za povratka na početni kurs (bez promene visine leta). Predložena su dva režima rada alata: off-line (vremenski interval od momenta davanja uzbune pa do prelaska lovca na rad sa oficirom za navođenje) i on-line (nakon prelaska lovca na radni kanal oficira za navođenje).
Sprovedena je i anketa sa oficirima za navođenje sa ciljem da se utvrde ulazni podaci neophodni za rad alata, i to: norme razdvajanja od lovca i cilja i težinski koeficijenti za kriterijume na osnovu kojih se vrši rangiranje letova metodom TOPSIS. Anketom dobijeni rezultati su korišćeni u eksperimentima.
Primena alata za podršku odlučivanju ilustrovana je prvo na primeru malih dimenzija, na kome je detaljno objašnjen način rada alata, a zatim se pristupilo sprovođenju eksperimenta na primerima sa fiktivnim scenarijima presretanja aviona u uslovima saobraćaja iz realnog života. Za potrebe eksperimenta razvijen je program napisan u programskom jeziku JAVA, a sprovedena su ukupno tri eksperimenta koja ilustruju primenu alata u off-line i on-line režimu. Dobijeni rezultati su analizirani, diskutovani i na osnovu toga izvedeni su određeni zaključci.
Na osnovu rezultata eksperimenata zaključeno je da primena predloženog alata za podršku odlučivanju omogućava donosiocu odluke (OZN) i civilnim kontrolorima letenja da u realnom vremenu rešavaju problem čišćenja vazdušnog prostora u toku leta lovačkog aviona na zadatku presretanja.
Istraživanje predstavljeno u ovom radu, kao i eventualno buduća istraživanja u ovoj oblasti mogu predstavljati polaznu osnovu za razvoj sistema za podršku odlučivanju kod čišćenja vazdušnog prostora u toku leta lovačkog aviona na zadatku presretanja.
Cilj istraživanja u magistarskom radu je bio razvoj originalnog alata za podršku odlučivanju koji bi asistirao kontrolorima letenja (civilnim i oficiru za navođenje) u slučaju potrebe za čišćenjem vazdušnog prostora u toku leta lovačkog aviona na zadatku presretanja. Presretanje nepoznatog vazduhoplova se ne dešava često u praksi da bi oficiri za navođenje i kontrolori letenja imali dovoljno iskustva i rutine za postupanje u takvim situacijama. Imajući to u vidu, alat za podršku odlučivanju treba da omogući OZN da u realnom vremenu ispita nekoliko rešenja presretanja aviona koje u datim okolnostima namerava da primeni i da na osnovu rezultata rada alata za podršku odlučivanju donese odluku koje će rešenje primeniti, kao i da civilnim kontrolorima letenja prosledi manevre koje treba da izvrše civilni avioni kako bi se uklonili sa putanje leta lovca i/ili cilja. Takođe, jedan od ciljeva je bio i da se na primerima sa fiktivnim scenarijima presretanja aviona u uslovima saobraćaja iz realnog života utvrdi da li se predloženi alat može koristiti u realnom vremenu u praksi za čišćenje vazdušnog prostora u toku leta lovačkog aviona na zadatku presretanja.
U svrhu ostvarivanja postavljenog cilja predložena je metodologija za razvoj alata za podršku odlučivanju kod čišćenja vazdušnog prostora u toku leta lovačkog aviona na zadatku presretanja koja se sastoji iz tri koraka (modula): detekcija konflikta, rangiranje konfliktnih aviona i rešenje konflikta. U modulu za detekcije konflikta iskorišćen je metod koji se zasniva na primeni geometrijske metode (na osnovu relativnog vektora pozicije i brzine dva aviona). Kod projekcije stanja aviona, koju koristi modul detekcije konflikta, korišćena je linearna ektrapolacija pozicije aviona na osnovu trenutnog vektora pozicije i brzine aviona, osim u slučaju projekcije stanja lovca gde je iskorišćen tipičan profil putanje presretanja koji se koristi u praksi. U modulu za rangiranje konfliktnih aviona koristi se metoda višekriterijumskog rangiranja TOPSIS. Modul za rešavanje konflikta rešenje konflikta realizuje korišćenjem dvofaznog manevra koji se sastoji od zaokreta u levu ili desnu stranu (iz skupa predefinisanih uglova zaokreta), leta sa novim kursom i ponovnim zaokretom za povratka na početni kurs (bez promene visine leta). Predložena su dva režima rada alata: off-line (vremenski interval od momenta davanja uzbune pa do prelaska lovca na rad sa oficirom za navođenje) i on-line (nakon prelaska lovca na radni kanal oficira za navođenje).
Sprovedena je i anketa sa oficirima za navođenje sa ciljem da se utvrde ulazni podaci neophodni za rad alata, i to: norme razdvajanja od lovca i cilja i težinski koeficijenti za kriterijume na osnovu kojih se vrši rangiranje letova metodom TOPSIS. Anketom dobijeni rezultati su korišćeni u eksperimentima.
Primena alata za podršku odlučivanju ilustrovana je prvo na primeru malih dimenzija, na kome je detaljno objašnjen način rada alata, a zatim se pristupilo sprovođenju eksperimenta na primerima sa fiktivnim scenarijima presretanja aviona u uslovima saobraćaja iz realnog života. Za potrebe eksperimenta razvijen je program napisan u programskom jeziku JAVA, a sprovedena su ukupno tri eksperimenta koja ilustruju primenu alata u off-line i on-line režimu. Dobijeni rezultati su analizirani, diskutovani i na osnovu toga izvedeni su određeni zaključci.
Na osnovu rezultata eksperimenata zaključeno je da primena predloženog alata za podršku odlučivanju omogućava donosiocu odluke (OZN) i civilnim kontrolorima letenja da u realnom vremenu rešavaju problem čišćenja vazdušnog prostora u toku leta lovačkog aviona na zadatku presretanja.
Istraživanje predstavljeno u ovom radu, kao i eventualno buduća istraživanja u ovoj oblasti mogu predstavljati polaznu osnovu za razvoj sistema za podršku odlučivanju kod čišćenja vazdušnog prostora u toku leta lovačkog aviona na zadatku presretanja.
LOADING LIST...
LOADING LIST...
