Detalji o zapisu Back
Model saobracajne podrske sistemu zastite i spasavanja baziran na principima standardizovanih menadzment sistema - primer Srbije : magistarski rad
Tatovic, Ivan B. - Prvi autor
Pejcic Tarle, Snezana A. - Mentor
Gvozdenovic, Slobodan M. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Stankovic, Miomir - Thessis Adv. Member/Član komisije
Pejcic Tarle, Snezana A. - Mentor
Gvozdenovic, Slobodan M. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Stankovic, Miomir - Thessis Adv. Member/Član komisije
Monografska publ./Monography
Serbian/Srpski
[I. B. Tatovic]
2016
Beograd
146 listova : ilustr. ; 30 cm + 1 elektronski opticki disk (CD-ROM)
Umnozeno za odbranu. - Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet,odbranjeno 26.08.2016. - Bibliografija: listovi 139-146. - Rezime ; Summary.
U ovom radu se istražuje mogućnost uspostavljanja saobraćajne podrške sistemu zaštite i spasavanja na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa savremenom međunarodnom praksom, a na principima standardizovanog menadžment sistema (eng. Integrated Management System - IMS ) koji u sebi integriše elemente sistema upravljanja kvalitetom (eng. Quality Management System – QMS ), upravljanja životnom sredinom (eng. Enviromental Management System - EMS ) i upravljanja rizikom (eng. Risk Management System – RMS).
Osnovni cilj rada je da se analizom trenutnog stanja funkcionisanja sistema zaštite i spasavanja, sagledavanjem iskustava zemalja sa višedecenijskom tradicijom, uz poštovanje i primenu preporuka datih u dokumentima i priručnicima međunarodnog karaktera, uz uvažavanje specifičnosti Republike Srbije (fizičkih, geografskih i klimatskih karakteristika, razmeštaja saobraćajne infrastrukture, raspoloživih resursa i sl.) razmotri korišćenje mobilnih resursa namenjenih za potrebe sistema. Ovo se prvenstveno odnosi na upotrebu helikoptera u vanrednim situacijama - u slučaju elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća, za prevoženje povređenih i obolelih širih razmera, kao i za zaštitu kritične infrastrukture i životne sredine, a nezavisno od razmera (lokalnog karaktera, ili se odnose na teritoriju čitave zemlje, pa i šire – prostor jugoistočne Evrope) kao i svim drugim situacijama u kojima je potrebna pomoć civilnom stanovništvu, u skladu sa kriterijumima savremenih standardizovanih menadžment sistema.
Osnovna hipoteza rada od koje se polazi jeste da funkcionisanje neformalno standardizovanog sistema saobraćajne podrške zaštiti i spasavanju može postati efikasnije integrisanjem svih aspekata sistema, svih aspekata ciljeva, poslovnih procesa. Tako da saobraćajna podrška kao deo jedinstvenog operativnog menadžment sistema zaštite i spasavanja bude organizovana prema kriterijumima koje je moguće definisati na bazi standardizovanih menadžment sistema koji doprinose kvalitetu, zaštiti životne sredine i smanjenju, odnosno uklanjanju rizika.
Primenom Metode lokacijske analize određen je minimalan broj i identifikovani su aerodromi sa kojih se mogu opslužiti definisani zahtevi. Obzirom da je reč o aerodromima različitih kategorija, primenom AHP metode izvršeno je rangiranje aerodroma sa aspekta njihovog uključivanja u Model saobraćajne podrške sistemu zaštite i spasavanja.
Na osnovu rezultata primena Metode lokacijske analize, AHP metode, definisanih dimenzija kvaliteta, primene sistema menadžmenta rizikom, te primene sistema menadžmenta zaštite životne sredine, pristupilo se definisanju modela saobraćajne podrške sistemu zaštite i spasavanja – upotreba helikoptera sa ciljem stvaranja uslova za njegovu implementaciju.
Osnovni cilj rada je da se analizom trenutnog stanja funkcionisanja sistema zaštite i spasavanja, sagledavanjem iskustava zemalja sa višedecenijskom tradicijom, uz poštovanje i primenu preporuka datih u dokumentima i priručnicima međunarodnog karaktera, uz uvažavanje specifičnosti Republike Srbije (fizičkih, geografskih i klimatskih karakteristika, razmeštaja saobraćajne infrastrukture, raspoloživih resursa i sl.) razmotri korišćenje mobilnih resursa namenjenih za potrebe sistema. Ovo se prvenstveno odnosi na upotrebu helikoptera u vanrednim situacijama - u slučaju elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća, za prevoženje povređenih i obolelih širih razmera, kao i za zaštitu kritične infrastrukture i životne sredine, a nezavisno od razmera (lokalnog karaktera, ili se odnose na teritoriju čitave zemlje, pa i šire – prostor jugoistočne Evrope) kao i svim drugim situacijama u kojima je potrebna pomoć civilnom stanovništvu, u skladu sa kriterijumima savremenih standardizovanih menadžment sistema.
Osnovna hipoteza rada od koje se polazi jeste da funkcionisanje neformalno standardizovanog sistema saobraćajne podrške zaštiti i spasavanju može postati efikasnije integrisanjem svih aspekata sistema, svih aspekata ciljeva, poslovnih procesa. Tako da saobraćajna podrška kao deo jedinstvenog operativnog menadžment sistema zaštite i spasavanja bude organizovana prema kriterijumima koje je moguće definisati na bazi standardizovanih menadžment sistema koji doprinose kvalitetu, zaštiti životne sredine i smanjenju, odnosno uklanjanju rizika.
Primenom Metode lokacijske analize određen je minimalan broj i identifikovani su aerodromi sa kojih se mogu opslužiti definisani zahtevi. Obzirom da je reč o aerodromima različitih kategorija, primenom AHP metode izvršeno je rangiranje aerodroma sa aspekta njihovog uključivanja u Model saobraćajne podrške sistemu zaštite i spasavanja.
Na osnovu rezultata primena Metode lokacijske analize, AHP metode, definisanih dimenzija kvaliteta, primene sistema menadžmenta rizikom, te primene sistema menadžmenta zaštite životne sredine, pristupilo se definisanju modela saobraćajne podrške sistemu zaštite i spasavanja – upotreba helikoptera sa ciljem stvaranja uslova za njegovu implementaciju.
LOADING LIST...
LOADING LIST...
