Maric, Bojan V. - Prvi autor
Lipovac, Krsto P. - Mentor
Vujanic, Milan P. - Thessis Adv. Member/Član komisije
JOVANOVIC, Dragan - Thessis Adv. Member/Član komisije
Antic, Boris Z. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Pesic, Dalibor R. - Thessis Adv. Member/Član komisije

Monografska publ./Monography

Serbian/Srpski

[B. V. Maric]

2016

Beograd

XXIII, 254 listova : graf. prikazi, tabele ; 30 cm + 1 elektronski opticki disk (CD-ROM)

Na spor. nasl. str.: Traffic safety in pedestrian crossings zones. - Biografija autora: list [255]. - Umnozeno za odbranu. - Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet, odbranjeno 04.06.2016. - Bibliografija: listovi 248-254. - Rezime ; Abstract.

Bezbednost pešaka predstavlja značajan problem bezbednosti saobraćaja u vremenu u kojem živimo. Ova kategorija učesnika u saobraćaju je izuzetno ranjiva. Pešaci učestvuju u značajnom broju saobraćajnih nezgoda. Svaki, pa i najmanji broj poginulih pešaka je neprihvatljivo veliki, posebno ukoliko se saobraćajne nezgode sa pešacima događaju u naseljima, tj. teritoriji za koju se slobodno može reći da pripada pešacima. Zbog činjenice da su pešaci visoko ugrožena kategorija učesnika u saobraćaju, mere i akcije u cilju smanjenja broja i posledica saobraćajnih nezgoda sa pešacima moraju biti prioritet na svim nivoima upravljanja bezbednošću saobraćaja. U tom smislu, potrebno je neprekidno delovati u dva pravca: prilagoditi okruženje (saobraćajnu infrastrukturu) pešacima kroz preduzimanje saobraćajno-tehničkih mera i prilagoditi pešake okruženju tako što će se unapređivati njihovo znanje, veštine, navike, stavovi i ponašanje u saobraćaju. U skladu sa tim predmet istraživanja ove doktorske disertacije je prilagođavanje saobraćajne infrastrukture pešacima, tj. izbor odgovarajuće vrste pešačkog prelaza, na dvosmernim ulicama/putevima, u urbanim sredinama, sa aspekta bezbednosti saobraćaja. U radu su istraživani problemi bezbednosti pešaka kod različitih vrsta pešačkih prelaza, a posebno ponašanje pešaka i vozača u različitim uslovima, učestalost grešaka i prekršaja pešaka, u zavisnosti od vrste posmatranog pešačkog prelaza sa i bez brojačkog displeja za pešake. Na osnovu istraživanja izvršena je klasifikacija pešačkih prelaza i utvrđeno trenutno stanje po pitanju bezbednosti pešaka na posmatranim pešačkim prelazima. Nakon toga dat je predlog mera uređenja pojedinih pešačkih prelaza, kako bi se bezbednost pešaka podigla na viši nivo. Posebna pažnja usmerena je na unapređenje modela optimizacije tipa pešačkog prelaza za određene uslove, ako se u obzir uzme faktor bezbednosti pešaka. Kada je u pitanju bezbednost pešaka na različitim pešačkim prelazima, sa posebnim osvrtom na prisustvo brojačkog displeja za pešake, još uvek postoje određene nedoumice o tome koliko ovi brojački displeji i da li uopšte, utiču na ponašanje pešaka na obeleženim pešačkim prelazima, u odnosu na tradicionalne semafore. U skladu sa tim, istraženo je da li brojački displeji za pešake smanjuju broj pešaka prekršilaca i da li menjaju raspodelu nedozvoljenih prelazaka, u toku trajanja crvenog signala za pešake. Za analizu u doktorskoj tezi korišćeni su rezultati postojećih istraživanja, ali prije svega rezultati rada su zasnovani na sprovedenim sopstvenim istraživanjima ponašanja (pešaka i vozača) i problema bezbednosti saobraćaja na ulicama/putevima, u urbanim sredinama. Naučni cilj istraživanja je razvoj i unapređenje postojećih metoda izbora optimalnih vrsta pešačkih prelaza, u funkciji bezbednosti saobraćaja. Sa aspekta bezbednosti pešaka ne postoji jedinstven model za izbor i uređenje optimalne vrste pešačkog prelaza na putevima u urbanim sredinama. U skladu sa tim doktorska disertacija zastupa osnovne polazne hipoteze da način regulisanja pešačkih prelaza utiče na ponašanje učesnika u saobraćaju i na rizik stradanja pešaka, kao i da se optimalnim izborom vrste pešačkog prelaza može unaprediti ponašanje pešaka i vozača na pešačkim prelazima i na taj način smanjiti rizici pri prelasku kolovoza. Pri izradi disertacije, pored opštih metoda naučnog istraživanja poput analize, sinteze, indukcije, dedukcije i analogije, korišćene su i druge metode kao što su klasifikacija, komparacija, metodi eliminacije i identifikacije, merenje, brojanje, naučno posmatranje, statistički metod, studija slučaja, metodi teorijske analize itd. Statistički metod je korišćen za sagledavanje i analizu broja nezgoda na različitim vrstama pešačkih prelaza, kao i za analizu propusta pešaka na odabranim pešačkim prelazima. Metodi naučnog posmatranja, brojanja i merenja korišćeni su pri terenskom istraživanju-posmatrano je i analizirano ponašanje pešaka koji su prešli kolovoz za vreme trajanja crvenog svetla. U disertaciji je korišćena najvažnija dostupna naučna i stručna literatura iz oblasti bezbednost saobraćaja, a posebno literatura koja se odnosi na „ranjive“ učesnike u saobraćaju, u ovom slučaju pešake i njihovo ponašanje na različitim tipovima pešačkih prelaza. U doktorskoj disertaciji su kroz sopstvena istraživanja dokazane polazne hipoteze. Pokazano je da se različitim načinom regulisanja pešačkih prelaza može uticati na ponašanje i rizik stradanja pešaka, kao i da optimalan izbor vrste pešačkog prelaza i njegovo uređenje mogu značajno unaprediti ponašanje pešaka prilikom prelaska kolovoza, čime se poboljšava njihova bezbednost u saobraćaju. Rezultati disertacije omogućiće bolje razumevanje kompleksnosti problema bezbednosti pešaka, kao i shvatanje ponašanja kategorije pešaka kao učesnika u saobraćaju, ali i određenih ciljnih grupa (prema polu, starosnom dobu) u zoni pešačkih prelaza. Ovo je važno za donošenje budućih odluka o načinu prilagođavanja saobraćajne infrastrukture pešacima i obrnuto. Sa druge strane, praktična primena rezultata doktorske disertacije ogleda se u tome da bolje razumevanje složenih uticaja displeja, treba da pomogne u optimizaciji njihove upotrebe. Rezultati doktorske disertacije su zapravo smernice projektantima saobraćajne signalizacije i režima saobraćaja, upravljaču puta, ljudima koji upravljaju saobraćajem/režimom saobraćaja, a koji treba da odluče da li semaforima dodati brojače. Rezultati disertacije treba da pomognu u proceni očekivanih efekata brojača, u različitim uslovima saobraćaja i kod različitih grupa pešaka. Rezultati doktorske disertacije mogu se primeniti i za unapređenje rada saobraćajne policije, u vidu preventivnog i represivnog delovanja na ponašanje pešaka, imajući u vidu da rezultati disertacije nedvosmisleno ukazuju na rizično ponašanje pešaka u specifičnim vremenskim periodima crvenog svetla, prilikom prelaska kolovoza na analiziranim pešačkim prelazima. Pored već navedenog, rezultati disertacije mogu poslužiti i za unapređenje i oblikovanje sadržaja medijskih kampanja u oblasti bezbednost pešaka u saobraćaju, imajući u vidu da je u disertaciji jasno definisano ponašanje određenih ciljnih grupa, prilikom prelaska kolovoza na različitim tipovima pešačkih prelaza na dvosmernim putevima u urbanim sredinama. Ova doktorska disertacija unapređuje teorijske osnove za uređenje različitih tipova semaforisanih pešačkih prelaza, sa posebnim osvrtom na donošenje odluke o postavljanju brojačkih displeja za pešake, u funkciji bezbednosti saobraćaja, a s obzirom na specifičnosti ponašanja pešaka u različitim uslovima. Imajući u vidu konačne zaključke i preporuke date u doktorskoj disertaciji, može se konstatovati da je ostvaren glavni cilj istraživanja. Rezultati doktorske disertacije doprineće poboljšanju bezbednosti saobraćaja u zoni pešačkih prelaza, na dvosmernim putevima u urbanim sredinama. Pritom oni se mogu primeniti u drugim, sličnim saobraćajnim uslovima. Ostvareni rezultati u okviru disertacije, a posebno razvijeni metod istraživanja, mogu predstavljati dobru osnovu za buduća istraživanja u ovoj oblasti.