Nesic, Miladin M. - Prvi autor
Vujanic, Milan P. - Mentor
Lipovac, Krsto P. - Thessis Adv. Member/Član komisije
JOVANOVIC, Dragan - Thessis Adv. Member/Član komisije
Antic, Boris Z. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Pesic, Dalibor R. - Thessis Adv. Member/Član komisije

Monografska publ./Monography

Serbian/Srpski

[M. M. Nesic]

2015

Beograd

XIV, 222 lista : graf. prikazi, tabele ; 30 cm + 1 elektronski opticki disk (CD-ROM)

Na spor. nasl. str.: Methods of dangerous location/black spot identification on rural roads. - Biografija autora: list [223]. - Umnozeno za odbranu. - Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet, odbranjeno 07.11.2015. - Bibliografija: listovi 185-191. - Rezime ; Abstract.

Rana istraživanja o uticaju pojedinih faktora bezbednosti saobraćaja na nastanak saobraćajnih nezgoda pokazala su da uticaj puta i okruženja u sadejstvu sa čovekom i vozilom na nastanak nezgoda iznosi čak 34%. Skorija istraživanja govore da je put samostalno, kao faktor koji doprinosi saobraćajnim nezgodama, zastupljen u 14% saobraćajnih nezgoda. Zbog toga put, kao faktor bezbednosti saobraćaja, zauzima važno mestu u aktivnostima koje se sprovode radi unapređenja bezbednosti saobraćaja. Zato je i Globalni planom decenije akcije za bezbednost saobraćaja na putevima 2011-2020, Svetska zdravstvena organizacija drugi stub (od 5) posvetila bezbednijim putevima. U okviru tog stuba planirana je i identifikacija opasnih mesta ili deonica gde se javlja preveliki broj ili težina nezgoda, i preduzimanje odgovarajućih korektivnih mera. Iz istih razloga je i Evropska komisija identifikovala putnu infrastrukturu kao treći stub politika u bezbednosti saobraćaja koje bi trebalo značajno da doprinesu smanjenju broja saobraćajnih nezgoda, i u skladu sa tim donela Direktivu o upravljanju bezbednošću putne infrastrukture 2008/96/ES, kojom je propisana obavezna upotreba najznačajnijih alata upravljača puta za unapređenje bezbednosti saobraćaja, ali je ostavljena i mogućnost primene i drugih alata. Razmatrajući pozitivna iskustva u vodećim zemljama Evrope u pogledu bezbednosti saobraćaja, prostiče da je Upravljanje opasnim mestima/crnim tačkama (OM/CT) alat upravljača puta koji je najduže u primeni (preko 40 godina), a još uvek ga primenjuje veliki broj zemalja (22 zemlje Evrope tokom 2008. godine). Zemljama koje još nisu počele primenu ovog alata se preporučuje da to što pre učine. Koristeći pozitivna iskustva i preporuke, u Republici Srbiji je u Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima od 2009. godine uvrštena, između ostalog, i obaveza sprovođenja Upravljanja OM/CT. S obzirom da su različite zemlje ostvarile individualne pristupe u primeni ovog alata, to nema usaglašenog pristupa pa svaka zemlja koja kreće sa primenom čini to u saglasnosti sa aktuelnim mogućnostima. Analiza ostvarenih pristupa u primeni ovog alata je pokazala da je za primenu uobičajenih modela upravljanja i metoda identifikacije neophodno raspolagati kvalitetnim podacima o: saobraćajnim nezgodama, posebno u pogledu lokacije, i putevima. Ovo u nekim sredinama predstavlja značajno ograničenje pa su pojedini istraživači prepoznali potrebu da istražuju mogućnost identifikacije OM/CT na osnovu nekih drugih pokazatelja, umesto saobraćajnih nezgoda. Zato je napravljena podela na objektivne i subjektivne metode identifikacije. Objektivni metodi se u identifikaciji oslanjaju na podatke o saobraćajnim nezgodama i posledicama, dok se subjektinvi oslanjaju na stavove pojedinih subjekata o postojanju mesta povećanog rizika na putevima. Subjektivni metodi identifikacije su od značaja za primenu u sredinama u kojima se ne raspolaže dovoljno kvalitetnim podacima o saobraćajnim nezgodama.

Predmet istraživanja ove doktorske disertacije je identifikacija OM/CT primenom subjektivnih metoda identifikacije. Naučni cilj istraživanja doktorske disertacije je razvoj i unapređenje postojećih subjektivnih metoda identifikacije OM/CT na vangradskim putevima, koji se oslanjaju na stavove vozača o postojanju i lokacijama mesta povišenog rizika od učešća u saobraćajnim nezgodama na putevima, kao i definisanje modela za sprovođenje identifikacije zajedno sa smernicama neophodnim za primenu u realnim uslovima. Doktorska disertacija zastupa osnovnu hipotezu da subjektivni metod identifikacije OM/CT može da da upotrebljive rezultate za identifikaciju u uslovima kada dovoljno kvalitetni podaci o saobraćajnim nezgodama i putnoj mreži, neophodni za primenu objektivnog metoda identifikacije, nisu dostupni. U skladu sa tim, moguće je definisati metod identifikacije OM/CT koji se oslanja na stavove voэača, i u okviru toga dati preporuke za izbor granične vrednosti glasova za identifikaciju u različitim uslovima primene.

Subjektivni modeli identifikacije predloženi su na osnovu rezultata sprovedenog anketnog istraživanja vozača o stavovima na okolnost postojanja i lokacije mesta povećanog rizika od učešća u saobraćaju na odabranim deonicama državnih puteva 1 i II reda u Republici Srbiji, i uporedne analize sa rezultatima objektivne identifikacije OM/CT. Anketno istraživanje je sprovedeno na 9 deonica na državnim putevima na kojima je prethodno primenom objektivnog metoda identifikovano ukupno 12 OM/CT, na uzorku od 659 vozača. Svojim opažanjem vozači su prepoznali 11 OM/CT, dOK je jedno mesto ostalo neotkriveno. Analiza je sprovedena primenom unapređenog Bajesovog višestrukog testiranja hipoteze, jer osnovni metod nije u mogućnosti da u testiranje uvrsti i mogućnost neotkrivenog mesta. Predloženi su i metodi optimizacije granične vrednosti broja glasova za preidentifikaciju-odabir potencijalno opasnih mesta, na osnovu kojih se može izvršiti kalibracija za date društveno-ekonomske prilike. S obzirom da se identifikacije OM/CT vrši tek na osnovu sprovedene detaljne analize okolnosti na preidentifikovanim mestima, što proizvodi određene troškove, odabir optimalne granične vrednosti bi trebalo izvršiti u skladu sa mogućnostima da se finansiraju dodatne analize. U sprovedenoj studiji slučaja pokazalo se da bi u uslovima raspolaganja skromnijim finansijskim sredstvima najbolje rezultate dao metod optimizacije sa minimizacijom suma frekvencija promašaja, dok bi u uslovima raspolaganja komotnijim finansijama najbolje rezultate dao metod sa ujednačavanjem frekvencija promašaja.

Predloženi su i odgovarajući modeli upravljanja OM/CT. Jedan koji se zasniva na samostalnoj primeni subjektivnog metoda identifikacije i drugi koji kombinuje primenu objektivnog i subjektivnog metoda identifikacije. Primenjna jednog od navednih modela može da omogući donošenje kvalitetnih odluka u procesu odlučivanja o alokaciji sredstava u prevenciji saobraćajnih nezgoda na putnoj mreži, čak i u slučaju kada se ne raspolaže dovoljno kvalitetnim podacima o saobraćajnim nezgodama.