Popovic, Drazen M. - Prvi autor
Vidovic, Milorad B. - Mentor
Radivojevic, Gordana M. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Miljus, Momcilo D. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Urosevic, Dragan - Thessis Adv. Member/Član komisije

Monografska publ./Monography

Serbian/Srpski

[D. Popovic]

2014

Beograd

120 str. : graf. prikazi, tabele ; 30 cm + CD-ROM

Na vrhu nasl. str.: Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet. - Na spor. nasl. str.: Inventory routing problem : modeling and performance analysis. - Biografija autora: list 120. - Umnozeno za odbranu. - Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet, odbranjeno 26.03.2015. - Bibliografija: listovi 103-110. - Rezime ; Abstract.

Problem rutiranja sa zalihama (IRP, engl. Inventory Routing Problem) je relativno nova oblast koja osvaja sve više pažnje u poslednjih nekoliko godina u međunarodnoj istraživačkoj zajednici. Ova doktorska disertacija predstavlja rezultat višegodišnjeg istraživanja na temu IRP‐a, a čiji je naučni doprinos potvrđen sa dva rada publikovana u referentnim međunarodnim časopisima (Popović i ostali 2012, Vidović i ostali 2014). Takođe, po saznanjima kandidata, IRP do sada nije posmatran u Srbiji od strane drugih istraživača što dodatno ukazuje na značaj ove doktorske disertacije (pogotovu što je IRP koncept praktično primenljiv u Srbiji). IRP se može posmatrati kao nadogradnja problema rutiranja vozila gde se istovremeno uzima u obzir i upravljanje zalihama, obično u planskom periodu od više dana. Osnovni preduslov za primenu IRP‐a jeste koncept upravljanja zalihama od strane snabdevača (VMI, engl. Vendor Managed Inventory), a koji podrazumeva primenu modernih informaciono komunikacionih tehnologija. Cilj ove doktorske disertacije jeste sagledavanje različitih koncepata IRP‐a, kao i modeliranje jedne klase IRP‐a u kojoj se koriste vozila sa podeljenim tovarnim prostorom (komorama). Kao rezultat predloženih modela IRP‐a dobija se plan distribucije u nekom planskom periodu, odnosno količinu robe koja se isporučuje (iz jednog depoa ka više korisnika) po danima planskog perioda sa rutama kretanja vozila, pri čemu se minimizuju ukupni troškovi rutiranja vozila i posedovanja zaliha.

U doktorskoj disertaciji je predstavljen matematički model linearnog programiranja (MILP, engl. mixed integer linear programming) za dobijanje optimalnog rešenja instanci malih dimenzija. IRP je NP težak problem (NP, engl. Nondeterministic Polynomial time) i rešavanje realnih problema (instanci velikih dimenzija) primenom MILP modela nije moguće u prihvatljivom vremenu rada računara. Za potrebe rešavanja instanci velikih dimenzija, predstavljena je heuristika promenljivog pretraživanja okolina (VNS, engl. Variable Neighbourhood Search) koja se uspešno koristi za rešavanje različitih problema kombinatorne optimizacije. U predstavljenim modelima se koristi deterministička postavka IRP‐a (podrazumeva se deterministička potrošnja kod korisnika) radi pojednostavljena problema i omogućavanja dobijanja rešenja. U realnim sistemima, potrošnja ima stohastičan karakter i ovo pojednostavljenje može dovesti do neželjenih efekata, pre svega do nedostatka ili viška zaliha i do neplaniranih promena pri realizaciji plana isporuke. Analizu primenljivosti rešenja problema sa determinističkim ulazima na realan sistem sa stohastičkom prirodom moguće je izvršiti uz upotrebu simulacije, koja je takođe predstavljena u doktorskoj disertaciji.

Na osnovu rezultata prikazanih u doktorskoj disertaciji, VNS heuristika daje rešenja bliska optimalnim za instance problema manjih dimenzija, sa prihvatljivim vremenom rada računara za instance svih dimenzija (vreme rada računara je manje od 10 minuta za rešavanje bilo koje instance). Takođe, predložena VNS heuristika se može efikasno koristiti za dobijanje plana distribucije u sistemu koji se bazira na VMI konceptu, pri čemu je moguća analiza kvaliteta (na osnovu skupa predloženih performansi) različitih struktura sistema distribucije. Prilikom sprovođenja simulacije, stohastička potrošnja ima za posledicu mogućnost pojave dva negativna događaja koja predstavljaju i dve dodatne performanse za ocenu kvaliteta rešenja: nedostatak zaliha usled neplanirano velike potrošnje, kao i potreba za hitnim isporukama radi dopune zaliha.