Detalji o zapisu Back
Modeliranje i upravljanje sistemima za reciklazu vozila : doktorska disertacija
Simic, Vladimir D. - Prvi autor
Vidovic, Milorad B. - Mentor
Dimitrijevic, Branka S. - Mentor
Teodorovic, Dusan B. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Nedeljkovic, Ranko R. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Stanojevic, Milan J. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Vidovic, Milorad B. - Mentor
Dimitrijevic, Branka S. - Mentor
Teodorovic, Dusan B. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Nedeljkovic, Ranko R. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Stanojevic, Milan J. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Monografska publ./Monography
Serbian/Srpski
[V. D. Simic]
2014
Beograd
198 listova : graf. prikazi, tabele ; 30 cm
Na spor. nasl. str.: Modelling and control of vehicle recycling systems. - Biografija autora: list 198. - Umnozeno za odbranu. - Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet, odbranjeno 18.11.2014. - Bibliografija: listovi 162-188. - Rezime ; Abstract.
Na samom početku disertacije je primenom metode analize sadržaja dat pregled svih onih inženjerskih tema iz oblasti reciklaže vozila na kraju životnog ciklusa (ELV) za koje je procenjeno da su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa predmetom kojim se ona bavi. Prikupljena literatura je organizovana u dve osnovne podoblasti: Operaciona istraživanja u oblasti reciklaže vozila i teorijskiaspekt reciklaže vozila. Kako bi što jasnije mogli biti identifikovani pravci daljeg istraživanja i uočeni eventualni nedostaci već objavljenih radova, pregled literature je upotpunjen tabelom glavne klasifikacije oblasti reciklaze vozila, tabelom raspodele prikupljenih radova prema mestu objavljivanja i tabelom raspodele radova na temu reciklaze vozila u međunarodnim časopisima u periodu 1997-2013. godina.
U disertaciji je prvo formulisan i testiran model kratkoročnog planiranja prerade fabrika za reciklažu vozila u EU zakonodavnom i globalnom poslovnom okruženju. U okviru prateće studije slučaja razmatrane su profitabilnost i ekološka efikasnost EU sistema za reciklažu vozila, i priložena diskusija o uticaju tehnološkog razvoja na strukturu troškova fabrike za reciklažu vozila. Pored toga, izvršene su sledeće analize: analiza uticaja Direktive Evropske Unije o vozilima na kraju životnog ciklusa (EU ELV direktiva) na proces donošenja reciklažnih odluka, analiza uticaja raspoloživih finansijskih instrumenata na profitabilnost i ekološku efikasnost fabrike za reciklažu vozila, analiza dva pristupa za upravljanje ekološkom efikasnošću reciklažnog sistema, i analiza uticaja EU ELV direktive i uslova poslovanja na strukturu troškova fabrike za reciklažu vozila. Kontrolu efikasnosti reciklažnog sistema treba sprovoditi na nivou čitavog sistema, jer to ni u kom slučaju neće ugroziti ciljeve koje je EU ELV direktiva propisala. U slučaju važećih kvota, najbolji ekološki rezultati biće ostvarivani pri visokoj ceni odlaganja ostataka drobljenja automobila (ASR) na deponiju i niskoj ceni prerade u postrojenju za napredni termalni tretman. Sa druge stane, posle 1. januara 2015. godine zemlje članice EU treba da povećaju cene odlaganja na deponije i učine sve da snize troškove naprednog termalnog tretmana i spaljivanja ukoliko žele da minimiziraju dalju degradaciju životne sredine. Povećanje cene odlaganja na deponiju neće uvek smanjiti količinu ostataka drobljenja automobila koja se rutira ka deponijama. Štaviše, do 1. januara 2015. godine pomenuto poskupljenje neće imati efekta pri visokim cenama spaljivanja i naprednog termalnog tretmana, a posle ovog datuma ono će biti opravdano samo ukoliko cena naprednog termalnog tretmana bude niska. Analizom strukture troškova fabrike za reciklažu vozila zaključeno je da na nju u značajnoj meri utiču zakonska regulativa i finansijski uslovi poslovanja.
U disertaciji je potom formulisan i testiran model izbora materijala u EU sistemu za reciklažu vozila sa namerom da se pronađu odgovori na sledeća ključna pitanja: Da li savremeno opremljena fabrika za reciklažu vozila može poslovati profitabilno? Da li su propisane kvote ekološke efikasnosti uopšte dostižne? Kako će započeta promena u dizajnu vozila uticati na fabrike za reciklažu vozila? Predloženi model se bavi problemima taktičkog planiranja reciklaže i izbora materijala u evropskom sistemu za reciklažu vozila. Formulisani model obezbeđuje optimalne odluke u pogledu naručivanja, skladištenja, sortiranja, transporta, naprednog termalnog tretmana, sagorevanja i odlaganja na deponiju. Posmatran je specijalan slučaj uticaja promene dizajna vozila na poslovanje fabrika za reciklažu vozila, odnosno uticaj smanjenja težine vozila supstituisanjem crnih metala sa aluminijumom. Na osnovu analize rezultata testiranja predloženog modela i dobijenih odgovora je zaključeno da je transformacija fabrika za reciklažu vozila ne samo neophodna, već i potpuno opravdana, ali i da je konačan uspeh EU ELV direktive sasvim izvestan. Stabilnost dobijenih rezultata je potvrđena analizom njihove osetljivosti na promene cena aluminijuma i bakra. Analiza osetljivosti količine naručenih olupina na visinu ostvarenog profita fabrike za reciklažu vozila je ukazala na značajnu, skoro linearnu međuzavisnost.
U disertaciji je prezentovan model kratkoročnog planiranja reciklaže ostataka drobljenja automobila (ASR) u japanskom zakonodavnom okruženju. Priložena numerička studija je ilustrovala potencijale i primenljivost formulisanog modela, poslužila za analizu uticaja japanskog Zakona o reciklaži vozila na kraju životnog ciklusa (japanski ELV zakon), i dala uvid u finansijske i ekološke performanse japanskog sistema za reciklažu vozila. Sprovedene analize osetljivosti cene metala, iznosa ASR depozita, troškova transporta, troškova sortiranja, cene olupina vozila, cena naprednog termalnog tretmana i cena odlaganja na deponiju su demonstrirale i verifikovale predloženi model i njegove potencijale. Cena sortiranih otpadnih metala predstavlja najznačajniji reciklažni parametar. Uvođenje strožije ASR reciklažne kvote će povećati uticaj samo cene naprednog termalnog tretmana, dok će uticaj ostalih reciklažnih parametara biti umanjen. Promena dizajna vozila, posmatrana sa aspekta supstituisanja crnih metala sa aluminijumom, neće ugroziti japanski sistem za reciklažu vozila. Savremeno opremljene fabrike za reciklažu vozila predstavljaju i ekonomski i ekološki daleko bolje rešenje za reciklažu ostataka drobljenja automobila od tradicionalno opremljenih fabrika za reciklažu vozila. Japanski ELV zakon ne utiče ni na količinu ASR-a koja se generiše operacijom drobljenja olupina, ni na količinu ASR-a koju sakupljaju proizvođači automobila. On ima ključan uticaj na donošenje odluke o reciklazi ASR-a, jer će povecanje reciklažne kvote za 20% uticati da se količina ASR-a koja se odlaže na deponije smanji za oko 50%. Strožija ASR reciklažna kvota je lako dostižna i njeno uvođenje neće značajnije uticati na promenu nivoa profitabilnosti savremeno opremljenih fabrika za reciklažu vozila. Istaknuti su pravci daljeg razvoja ovog modela. Trenutno loše stanje u Republici Srbiji po pitanju reciklaže vozila i jasno izražena tendencija da se kreira ekonomski održiv reciklažnisistem predstavljaju glavne motive za projektovanje i modeliranje sistema koji bi na duže staze bio najisplativiji sa aspekta ostvarenog profita i najefikasniji sa aspekta ekološke efikasnosti. Pristupom intervalnog linearnog programiranja formulisan je i testiran model dugoročnog planiranja reciklaže vozila na kraju životnog ciklusa u Republici Srbiji u uslovima neizvesnosti. On je primenjen na studiju slučaja u kojoj je analiziran vremenski period 2013-2016. godina, ispitana 3 regulatorna slučaja i 3 trenda cena otpadnih metala, ali i istovremeno analizirana dostupnost finalnih odredišta izolovanih odpadnih tokova. Ilustrovani su potencijali i primenjivost razvijenog modela. Prezentovani su podaci o profitabilnosti i efikasnosti projektovane savremeno opremljene fabrike za reciklažu vozila. Ispitan je uticaj Pravilnika o načinu i postupku upravljanja vozilima na kraju životnog ciklusa u Republici Srbiji (u daljem tekstu Pravilnik) na procese naručivanja olupina vozila, sortiranja generisanih frakcija materijala, alokacije sortiranih metala i izolovanog otpada. Analizirana je Strategija upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2010-2019. godine. Formulisani model može da kreira optimalne planove naručivanja, sortiranja, alokacije metala i otpada. Ako posle 1. januara 2015. godine ne bude postojala mogućnost spaljivanja izolovanih otpadnih materijala u Republici Srbiji, tada će fabrika za reciklažu vozila sasvim sigurno morati da obustavi svoj rad zbog nemogućnosti da se dostigne kvotu obnavljanja od 85%. Prema tome, izgradnja i puštanje u rad spaljivaonice(a) do kraja 2014. godine predstavlja ključni izazov za republičke vlasti. Dostupnost postrojenja za napredni termalni tretman predstavlja potreban uslov za dostizanje kvota obnavljanja i reciklaže od 95% i 85%, respektivno, planiranih u okviru druge faze primene Pravilnika. Zbog toga je neophodna revizija Strategije upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2010-2019. godine, jer ona nije predvidela izgradnju postrojenja ovog tipa. Uočeno je da trend promene berzanskih cena otpadnih metala ima presudan uticaj na iznos ostvarenog profita fabrike za reciklažu vozila. Analiza alokacije izolovanih otpadnih materijala je ukazala na veoma ograničen, čak i nepovoljan uticaj prve faze primene Pravilnika na projektovani sistem za reciklažu vozila u Republici Srbiji. Identifikovano je da ograničavanje obnavljanja energije na 5% može utrostručiti količinu otpadnih materijala koji se odlažu na deponije. Druga faza primene Pravilnika će rasteretiti deponije od otpadnih materijala generisanih u procesu reciklaže vozila, jer će se odlagati od 2 do 10 puta manja količina u odnosu na slučaj kada nema pravne regulative, i od 6 do 8 puta manja količina u odnosu na prvu fazu primene Pravilnika. Istaknuto je i prodiskutovano nekoliko važnih pravaca daljeg istraživanja oblasti reciklaže vozila.
U disertaciji je prvo formulisan i testiran model kratkoročnog planiranja prerade fabrika za reciklažu vozila u EU zakonodavnom i globalnom poslovnom okruženju. U okviru prateće studije slučaja razmatrane su profitabilnost i ekološka efikasnost EU sistema za reciklažu vozila, i priložena diskusija o uticaju tehnološkog razvoja na strukturu troškova fabrike za reciklažu vozila. Pored toga, izvršene su sledeće analize: analiza uticaja Direktive Evropske Unije o vozilima na kraju životnog ciklusa (EU ELV direktiva) na proces donošenja reciklažnih odluka, analiza uticaja raspoloživih finansijskih instrumenata na profitabilnost i ekološku efikasnost fabrike za reciklažu vozila, analiza dva pristupa za upravljanje ekološkom efikasnošću reciklažnog sistema, i analiza uticaja EU ELV direktive i uslova poslovanja na strukturu troškova fabrike za reciklažu vozila. Kontrolu efikasnosti reciklažnog sistema treba sprovoditi na nivou čitavog sistema, jer to ni u kom slučaju neće ugroziti ciljeve koje je EU ELV direktiva propisala. U slučaju važećih kvota, najbolji ekološki rezultati biće ostvarivani pri visokoj ceni odlaganja ostataka drobljenja automobila (ASR) na deponiju i niskoj ceni prerade u postrojenju za napredni termalni tretman. Sa druge stane, posle 1. januara 2015. godine zemlje članice EU treba da povećaju cene odlaganja na deponije i učine sve da snize troškove naprednog termalnog tretmana i spaljivanja ukoliko žele da minimiziraju dalju degradaciju životne sredine. Povećanje cene odlaganja na deponiju neće uvek smanjiti količinu ostataka drobljenja automobila koja se rutira ka deponijama. Štaviše, do 1. januara 2015. godine pomenuto poskupljenje neće imati efekta pri visokim cenama spaljivanja i naprednog termalnog tretmana, a posle ovog datuma ono će biti opravdano samo ukoliko cena naprednog termalnog tretmana bude niska. Analizom strukture troškova fabrike za reciklažu vozila zaključeno je da na nju u značajnoj meri utiču zakonska regulativa i finansijski uslovi poslovanja.
U disertaciji je potom formulisan i testiran model izbora materijala u EU sistemu za reciklažu vozila sa namerom da se pronađu odgovori na sledeća ključna pitanja: Da li savremeno opremljena fabrika za reciklažu vozila može poslovati profitabilno? Da li su propisane kvote ekološke efikasnosti uopšte dostižne? Kako će započeta promena u dizajnu vozila uticati na fabrike za reciklažu vozila? Predloženi model se bavi problemima taktičkog planiranja reciklaže i izbora materijala u evropskom sistemu za reciklažu vozila. Formulisani model obezbeđuje optimalne odluke u pogledu naručivanja, skladištenja, sortiranja, transporta, naprednog termalnog tretmana, sagorevanja i odlaganja na deponiju. Posmatran je specijalan slučaj uticaja promene dizajna vozila na poslovanje fabrika za reciklažu vozila, odnosno uticaj smanjenja težine vozila supstituisanjem crnih metala sa aluminijumom. Na osnovu analize rezultata testiranja predloženog modela i dobijenih odgovora je zaključeno da je transformacija fabrika za reciklažu vozila ne samo neophodna, već i potpuno opravdana, ali i da je konačan uspeh EU ELV direktive sasvim izvestan. Stabilnost dobijenih rezultata je potvrđena analizom njihove osetljivosti na promene cena aluminijuma i bakra. Analiza osetljivosti količine naručenih olupina na visinu ostvarenog profita fabrike za reciklažu vozila je ukazala na značajnu, skoro linearnu međuzavisnost.
U disertaciji je prezentovan model kratkoročnog planiranja reciklaže ostataka drobljenja automobila (ASR) u japanskom zakonodavnom okruženju. Priložena numerička studija je ilustrovala potencijale i primenljivost formulisanog modela, poslužila za analizu uticaja japanskog Zakona o reciklaži vozila na kraju životnog ciklusa (japanski ELV zakon), i dala uvid u finansijske i ekološke performanse japanskog sistema za reciklažu vozila. Sprovedene analize osetljivosti cene metala, iznosa ASR depozita, troškova transporta, troškova sortiranja, cene olupina vozila, cena naprednog termalnog tretmana i cena odlaganja na deponiju su demonstrirale i verifikovale predloženi model i njegove potencijale. Cena sortiranih otpadnih metala predstavlja najznačajniji reciklažni parametar. Uvođenje strožije ASR reciklažne kvote će povećati uticaj samo cene naprednog termalnog tretmana, dok će uticaj ostalih reciklažnih parametara biti umanjen. Promena dizajna vozila, posmatrana sa aspekta supstituisanja crnih metala sa aluminijumom, neće ugroziti japanski sistem za reciklažu vozila. Savremeno opremljene fabrike za reciklažu vozila predstavljaju i ekonomski i ekološki daleko bolje rešenje za reciklažu ostataka drobljenja automobila od tradicionalno opremljenih fabrika za reciklažu vozila. Japanski ELV zakon ne utiče ni na količinu ASR-a koja se generiše operacijom drobljenja olupina, ni na količinu ASR-a koju sakupljaju proizvođači automobila. On ima ključan uticaj na donošenje odluke o reciklazi ASR-a, jer će povecanje reciklažne kvote za 20% uticati da se količina ASR-a koja se odlaže na deponije smanji za oko 50%. Strožija ASR reciklažna kvota je lako dostižna i njeno uvođenje neće značajnije uticati na promenu nivoa profitabilnosti savremeno opremljenih fabrika za reciklažu vozila. Istaknuti su pravci daljeg razvoja ovog modela. Trenutno loše stanje u Republici Srbiji po pitanju reciklaže vozila i jasno izražena tendencija da se kreira ekonomski održiv reciklažnisistem predstavljaju glavne motive za projektovanje i modeliranje sistema koji bi na duže staze bio najisplativiji sa aspekta ostvarenog profita i najefikasniji sa aspekta ekološke efikasnosti. Pristupom intervalnog linearnog programiranja formulisan je i testiran model dugoročnog planiranja reciklaže vozila na kraju životnog ciklusa u Republici Srbiji u uslovima neizvesnosti. On je primenjen na studiju slučaja u kojoj je analiziran vremenski period 2013-2016. godina, ispitana 3 regulatorna slučaja i 3 trenda cena otpadnih metala, ali i istovremeno analizirana dostupnost finalnih odredišta izolovanih odpadnih tokova. Ilustrovani su potencijali i primenjivost razvijenog modela. Prezentovani su podaci o profitabilnosti i efikasnosti projektovane savremeno opremljene fabrike za reciklažu vozila. Ispitan je uticaj Pravilnika o načinu i postupku upravljanja vozilima na kraju životnog ciklusa u Republici Srbiji (u daljem tekstu Pravilnik) na procese naručivanja olupina vozila, sortiranja generisanih frakcija materijala, alokacije sortiranih metala i izolovanog otpada. Analizirana je Strategija upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2010-2019. godine. Formulisani model može da kreira optimalne planove naručivanja, sortiranja, alokacije metala i otpada. Ako posle 1. januara 2015. godine ne bude postojala mogućnost spaljivanja izolovanih otpadnih materijala u Republici Srbiji, tada će fabrika za reciklažu vozila sasvim sigurno morati da obustavi svoj rad zbog nemogućnosti da se dostigne kvotu obnavljanja od 85%. Prema tome, izgradnja i puštanje u rad spaljivaonice(a) do kraja 2014. godine predstavlja ključni izazov za republičke vlasti. Dostupnost postrojenja za napredni termalni tretman predstavlja potreban uslov za dostizanje kvota obnavljanja i reciklaže od 95% i 85%, respektivno, planiranih u okviru druge faze primene Pravilnika. Zbog toga je neophodna revizija Strategije upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2010-2019. godine, jer ona nije predvidela izgradnju postrojenja ovog tipa. Uočeno je da trend promene berzanskih cena otpadnih metala ima presudan uticaj na iznos ostvarenog profita fabrike za reciklažu vozila. Analiza alokacije izolovanih otpadnih materijala je ukazala na veoma ograničen, čak i nepovoljan uticaj prve faze primene Pravilnika na projektovani sistem za reciklažu vozila u Republici Srbiji. Identifikovano je da ograničavanje obnavljanja energije na 5% može utrostručiti količinu otpadnih materijala koji se odlažu na deponije. Druga faza primene Pravilnika će rasteretiti deponije od otpadnih materijala generisanih u procesu reciklaže vozila, jer će se odlagati od 2 do 10 puta manja količina u odnosu na slučaj kada nema pravne regulative, i od 6 do 8 puta manja količina u odnosu na prvu fazu primene Pravilnika. Istaknuto je i prodiskutovano nekoliko važnih pravaca daljeg istraživanja oblasti reciklaže vozila.
LOADING LIST...
LOADING LIST...
