Detalji o zapisu Back
Modeliranje naknada za koriscenje zeleznicke infrastrukture : doktorska disertacija
Bugarinovic, Mirjana M. - Prvi autor
Bojovic, Nebojsa J. - Mentor
Vukadinovic, Katarina S. - Thessis Adv. Member/Član komisije
MANDIC, Dragomir J. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Bozic, Vladan - Thessis Adv. Member/Član komisije
BOSKOVIC, Branislav Z. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Bojovic, Nebojsa J. - Mentor
Vukadinovic, Katarina S. - Thessis Adv. Member/Član komisije
MANDIC, Dragomir J. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Bozic, Vladan - Thessis Adv. Member/Član komisije
BOSKOVIC, Branislav Z. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Monografska publ./Monography
Serbian/Srpski
[M. M. Bugarinovic]
2014
Beograd
XX, 236 listova : graf. prikazi, tabele ; 30 cm + CD-ROM
Na vrhu nasl. str.: Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet. - Na spor. nasl. str.: Modelling of access charges for the use of railway infrastructure. - Spisak termina: listovi 216-221. - Biografija autora: list 233. - Umnozeno za odbranu. - Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet, odbranjeno 29.05.2014. - Bibliografija: listovi 198-215. - Rezime ; Abstract ; Résumé: Modelisation des redevances pour l'utilisation de l'infrastructure ferroviaire.
U disertaciji se rešava problem modeliranja naknada za korišćenje železničke infrastrukture. Problem se rešava dvofaznim pristupom i predstavlja novi pristup rešavanju problema definisanja naknada, instrumenta za regulisanje železničkog tržišta.
Prema dvofaznom pristupu, problem modeliranja naknada se posmatra kao problem izbora principa naknada i problem definisanja strukture naknada. Modeliranjem naknada definisanim ovakvim pristupom, planerima i menadžerima je omogućeno da sagledaju zavisnosti između principa naknada, elemenata naknada, njihov uticaj na ukupno pokriće troškova i buduće planiranje poslovanja upravljača infrastrukture.
Osnovni ciljevi disertacije su definisanje modela izbora principa naknada i matematička formulacija strukture naknada za korišćenje železničke infrastrukture za Evropske železničke mreže srednje i male veličine.
Prvi cilj se ostvaruje kroz: definisanje i sistematizaciju ključnih elemenata koji utiču na izbor principa naknada, definisanje relacija izmeću njih i razvoj modela izbora. Problem je razmatran kao višekriterijumski problem gde relacije između kriterijuma nisu nezavisne, odnosno postoji međuzavisnost i povratna sprega.
Na osnovu pregleda literature koja se odnosi direktno ili indirektno na primenu principa naknada, modela za proračun i strukturu naknada, analize zavisnosti pojedinih performansi infrastrukture i tržišta u odnosu na obim saobraćaja i korišćenje kapaciteta infrastrukture sistematizovano je dvadeset dva kriterijuma. Primenom Delfi procedure od tri kruga generisano je sedam ključnih kriterijuma. To su: kompleksnost mreže, produktivnost upravljača infrastrukture i operatora, stepen iskorišćenja kapaciteta mreže, dominantna kategorija transporta, strategija države u pogledu davanja subvencija železnici, investiciona politika za infrastrukturu i harmonizacija principa naknada sa izabranim u regionu.
U disertaciji je razvijen model izbora principa naknada primenom Analitičkog mrežnog procesa (ANP) i omogućeno je da pojedinačne, izolovane analize različitih principa naknada, stanja i rada na mreži, okruženja, interesa države, budu sistematizovane u jednu "mrežu" koja je konceptualno razumljiva i koja najviše odgovara postavljenim ciljevima efikasnog korišćenja infrastrukture i strategije razvoja tržišta.
Posebna pažnja u disertaciji je posvećena problemu uticaja i interesa različitih zainteresovanih strana na izbor principa naknada. Razvijen je i prošireni ANP model izbora principa naknada uvođenjem klastera koji predstavlja zainteresovane strane. Ovim modelom su uticaji i interesi svih zainteresovanih strana istovremeno obuhvaćeni, Validnost razvijenih modela je testirana kroz numerički primer za Srbiju.
Cilj formulacije strukture naknada na primeru Srbije je stvaranje modela naknada za osnovni paket usluga sa akcentom na model troškova kojim se prenose odgovarajući signali učesnicima na tržištu. Model troškova je tako koncipiran da je omogućena distribucija troškova u funkciji od kategorije vozova, kategorije vuče i segmenata mreže. Matematičkom formulacijom strukture naknada omogućeno je izračunavanje naknade za više različitih kategorija vozova čije je pojavljivanje izvesno sa otvaranjem tržišta, kao i primena različitih principa naknada koji utiču na određivanje jediničnih troškova voza.
Analize dobijenih visina naknada, analize zavisnosti između visine naknada i mase voza su ukazale da, u fazi postepenog otvaranja tržišta, balans između strategije razvoja tržišta i efikasnog korišćenja infrastrukture se ostvaruje tako što, korisnik kroz naknade koje su u zavisnosti od kategorije usluga i voza primarno plaća troškove habanja infrastrukture.
Dobijeni rezultati pokazuju da definisani dvofazni pristup modeliranja naknada, zasnovan na modelu izbora principa naknada primenom ANP metode i modelu naknada zasnovanom na sistemskom pristupu, može značajno doprineti rešavanju problema razvoja i implementacije naknada u različitim fazama otvaranja železničkog tržišta Srbije.
Prema dvofaznom pristupu, problem modeliranja naknada se posmatra kao problem izbora principa naknada i problem definisanja strukture naknada. Modeliranjem naknada definisanim ovakvim pristupom, planerima i menadžerima je omogućeno da sagledaju zavisnosti između principa naknada, elemenata naknada, njihov uticaj na ukupno pokriće troškova i buduće planiranje poslovanja upravljača infrastrukture.
Osnovni ciljevi disertacije su definisanje modela izbora principa naknada i matematička formulacija strukture naknada za korišćenje železničke infrastrukture za Evropske železničke mreže srednje i male veličine.
Prvi cilj se ostvaruje kroz: definisanje i sistematizaciju ključnih elemenata koji utiču na izbor principa naknada, definisanje relacija izmeću njih i razvoj modela izbora. Problem je razmatran kao višekriterijumski problem gde relacije između kriterijuma nisu nezavisne, odnosno postoji međuzavisnost i povratna sprega.
Na osnovu pregleda literature koja se odnosi direktno ili indirektno na primenu principa naknada, modela za proračun i strukturu naknada, analize zavisnosti pojedinih performansi infrastrukture i tržišta u odnosu na obim saobraćaja i korišćenje kapaciteta infrastrukture sistematizovano je dvadeset dva kriterijuma. Primenom Delfi procedure od tri kruga generisano je sedam ključnih kriterijuma. To su: kompleksnost mreže, produktivnost upravljača infrastrukture i operatora, stepen iskorišćenja kapaciteta mreže, dominantna kategorija transporta, strategija države u pogledu davanja subvencija železnici, investiciona politika za infrastrukturu i harmonizacija principa naknada sa izabranim u regionu.
U disertaciji je razvijen model izbora principa naknada primenom Analitičkog mrežnog procesa (ANP) i omogućeno je da pojedinačne, izolovane analize različitih principa naknada, stanja i rada na mreži, okruženja, interesa države, budu sistematizovane u jednu "mrežu" koja je konceptualno razumljiva i koja najviše odgovara postavljenim ciljevima efikasnog korišćenja infrastrukture i strategije razvoja tržišta.
Posebna pažnja u disertaciji je posvećena problemu uticaja i interesa različitih zainteresovanih strana na izbor principa naknada. Razvijen je i prošireni ANP model izbora principa naknada uvođenjem klastera koji predstavlja zainteresovane strane. Ovim modelom su uticaji i interesi svih zainteresovanih strana istovremeno obuhvaćeni, Validnost razvijenih modela je testirana kroz numerički primer za Srbiju.
Cilj formulacije strukture naknada na primeru Srbije je stvaranje modela naknada za osnovni paket usluga sa akcentom na model troškova kojim se prenose odgovarajući signali učesnicima na tržištu. Model troškova je tako koncipiran da je omogućena distribucija troškova u funkciji od kategorije vozova, kategorije vuče i segmenata mreže. Matematičkom formulacijom strukture naknada omogućeno je izračunavanje naknade za više različitih kategorija vozova čije je pojavljivanje izvesno sa otvaranjem tržišta, kao i primena različitih principa naknada koji utiču na određivanje jediničnih troškova voza.
Analize dobijenih visina naknada, analize zavisnosti između visine naknada i mase voza su ukazale da, u fazi postepenog otvaranja tržišta, balans između strategije razvoja tržišta i efikasnog korišćenja infrastrukture se ostvaruje tako što, korisnik kroz naknade koje su u zavisnosti od kategorije usluga i voza primarno plaća troškove habanja infrastrukture.
Dobijeni rezultati pokazuju da definisani dvofazni pristup modeliranja naknada, zasnovan na modelu izbora principa naknada primenom ANP metode i modelu naknada zasnovanom na sistemskom pristupu, može značajno doprineti rešavanju problema razvoja i implementacije naknada u različitim fazama otvaranja železničkog tržišta Srbije.
LOADING LIST...
LOADING LIST...
