Detalji o zapisu Back
Balansirano koriscenje kapaciteta i planiranje razvoja elemenata aerodroma : doktorska disertacija
Mirkovic, Bojana D. - Prvi autor
Tosic, Vojin S. - Mentor
BABIC, Obrad J. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Janic, Milan M. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Kalic, Milica Dj. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Wirasinghe, S. Chan - Thessis Adv. Member/Član komisije
Tosic, Vojin S. - Mentor
BABIC, Obrad J. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Janic, Milan M. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Kalic, Milica Dj. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Wirasinghe, S. Chan - Thessis Adv. Member/Član komisije
Monografska publ./Monography
English/engleski
[B. D. Mirkovic]
2013
Beograd
XV, 184 lista : graf. prikazi, tabele ; 30 cm + CD-ROM
Tekst na engl. jez. - Na spor. nasl. str.: Airport airside balanced capacity usage and planning. - Biografija autora: list 184. - Umnozeno za odbranu. - Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet, odbranjeno 18.02.2014. - References: listovi: 123-133. - Bibliografija: listovi 134-142. - Rezime ; Abstract: Airport airside balanced capacity usage and planning.
U doktorskoj disertaciji je predložen postupak za analizu kapaciteta vazdušne strane aerodroma, za zadata fizička i operativna ograničenja, i zadate karakteristike potražnje. Ovaj postupak podrazumeva povezivanje (postojećeg) modela za procenu kapaciteta sistema poletno-sletnih staza sa (proširenim) modelom za procenu kapaciteta pristanišne platforme, kroz njihovu funkcionalnu vezu.
Cilj ove doktorske disertacije je bio vrednovanje i, po potrebi, modifikovanje i proširenje postojećih modela za procenu kapaciteta platforme, kao i definisanje funkcionalne veze između poletno-sletne staze i platforme za različite tipove saobraćaja.
Postojeći modeli su prošireni tako da uzimaju u obzir ograničenja po tipu aviona i korisnicima (npr. aviokompanije), kao i po vrsti saobraćaja. U cilju analize osetljivosti, predlažene su obvojnice za prikazivanje kapaciteta platforme određene konfiguracije, u zavisnosti od strukture potražnje u odnosu na glavne uticajne faktore.
Analiza je obuhvatila dva osnovna tipa aerodroma sa aspekta njihove uloge u mrežama vazdušnog saobraćaja, a to su: izvorno-ciljni aerodromi, sa dominantnim saobraćajem od-tačke-do-tačke, i hub aerodromi, sa dominantnim transfernim saobraćajem za koji je karakteristično da se koncentriše u talase. Dodatno su analizirani i aerodromi na kojima postoje oba tipa saobraćaja.
Rezultati disertacije pokazuju da se za izvorno-ciljne aerodrome može koristiti standardni pristup prilikom analize ukupnog kapaciteta vazdušne strane aerodroma, u kome se poletno-sletna staza i pristanišna platforma posmatraju odvojeno, pri čemu manji kapacitet nameće ograničenje ukupnog kapaciteta. Sa druge strane, u slučaju hub aerodroma kapacitet platforme i kapacitet poletno-sletne staze se ne mogu posmatrati nezavisno jedan od drugog.
S tim u skladu, u ovoj doktorskoj disertaciji predložen je model za procenu kapaciteta platforme na hub aerodromima, koji pored konfiguracije platforme i strukture potražnje uzima u obzir i kapacitet poletno-sletne staze, kao i parametre koji opisuju talasnu strukturu saobraćaja.
Kroz pažljivo definisane primere analizirana je razlika u kapacitetu izvorno-ciljnih i hub aerodroma pod istim uslovima, kao i razlika između teoretskog kapaciteta koji hub aerodrom može da ponudi koordinisanim letovima i iskorišćenog kapaciteta za zadatu talasnu strukturu potražnje. Takođe, kroz primere je prikazana i promena iskorišćenja raspoloživog kapaciteta na hub aerodromu ukoliko bi se dopustilo korišćenje slobodnih resursa i drugim, osim koordinisanim letovima. Dva scenarija su razmatrana: „preferentni“, u kome se dozvoljava korišćenje svih parking pozicija ostalim letovima kada ih ne koriste koordinisani letovi, i „eksluzivni“, koji podrazumeva korišćenje kontaktnih parking pozicija samo za koordinisane letove. Na posebnim primerima se analizira i uticaj promena kapaciteta poletno-sletne staze na kapacitet platforme na hub aerodromu, pod različitim uslovima, kako bi se istakle okolnosti pod kojima je ovaj uticaj jasno vidljiv, a pod kojima ostaje sakriven.
Na kraju, u disertaciji se razmatra i pitanje rezervnog/latentnog kapaciteta platforme, kao potencijala da se prihvati dodatna potražnja, pre odluke o fizičkom proširenju za obezbeđenje dodatnog kapaciteta. Rezervni kapacitet se definiše u funkciji fleksibilnosti kapaciteta platforme. U disertaciji je predloženo izražavanje fleksibilnosti kapaciteta platforme, sa zadatim operativnim ograničenjima, u odnosu na apsolutno fleksibilnu platformu, koja nema operativnih ograničenja u korišćenju parking pozicija.
Cilj ove doktorske disertacije je bio vrednovanje i, po potrebi, modifikovanje i proširenje postojećih modela za procenu kapaciteta platforme, kao i definisanje funkcionalne veze između poletno-sletne staze i platforme za različite tipove saobraćaja.
Postojeći modeli su prošireni tako da uzimaju u obzir ograničenja po tipu aviona i korisnicima (npr. aviokompanije), kao i po vrsti saobraćaja. U cilju analize osetljivosti, predlažene su obvojnice za prikazivanje kapaciteta platforme određene konfiguracije, u zavisnosti od strukture potražnje u odnosu na glavne uticajne faktore.
Analiza je obuhvatila dva osnovna tipa aerodroma sa aspekta njihove uloge u mrežama vazdušnog saobraćaja, a to su: izvorno-ciljni aerodromi, sa dominantnim saobraćajem od-tačke-do-tačke, i hub aerodromi, sa dominantnim transfernim saobraćajem za koji je karakteristično da se koncentriše u talase. Dodatno su analizirani i aerodromi na kojima postoje oba tipa saobraćaja.
Rezultati disertacije pokazuju da se za izvorno-ciljne aerodrome može koristiti standardni pristup prilikom analize ukupnog kapaciteta vazdušne strane aerodroma, u kome se poletno-sletna staza i pristanišna platforma posmatraju odvojeno, pri čemu manji kapacitet nameće ograničenje ukupnog kapaciteta. Sa druge strane, u slučaju hub aerodroma kapacitet platforme i kapacitet poletno-sletne staze se ne mogu posmatrati nezavisno jedan od drugog.
S tim u skladu, u ovoj doktorskoj disertaciji predložen je model za procenu kapaciteta platforme na hub aerodromima, koji pored konfiguracije platforme i strukture potražnje uzima u obzir i kapacitet poletno-sletne staze, kao i parametre koji opisuju talasnu strukturu saobraćaja.
Kroz pažljivo definisane primere analizirana je razlika u kapacitetu izvorno-ciljnih i hub aerodroma pod istim uslovima, kao i razlika između teoretskog kapaciteta koji hub aerodrom može da ponudi koordinisanim letovima i iskorišćenog kapaciteta za zadatu talasnu strukturu potražnje. Takođe, kroz primere je prikazana i promena iskorišćenja raspoloživog kapaciteta na hub aerodromu ukoliko bi se dopustilo korišćenje slobodnih resursa i drugim, osim koordinisanim letovima. Dva scenarija su razmatrana: „preferentni“, u kome se dozvoljava korišćenje svih parking pozicija ostalim letovima kada ih ne koriste koordinisani letovi, i „eksluzivni“, koji podrazumeva korišćenje kontaktnih parking pozicija samo za koordinisane letove. Na posebnim primerima se analizira i uticaj promena kapaciteta poletno-sletne staze na kapacitet platforme na hub aerodromu, pod različitim uslovima, kako bi se istakle okolnosti pod kojima je ovaj uticaj jasno vidljiv, a pod kojima ostaje sakriven.
Na kraju, u disertaciji se razmatra i pitanje rezervnog/latentnog kapaciteta platforme, kao potencijala da se prihvati dodatna potražnja, pre odluke o fizičkom proširenju za obezbeđenje dodatnog kapaciteta. Rezervni kapacitet se definiše u funkciji fleksibilnosti kapaciteta platforme. U disertaciji je predloženo izražavanje fleksibilnosti kapaciteta platforme, sa zadatim operativnim ograničenjima, u odnosu na apsolutno fleksibilnu platformu, koja nema operativnih ograničenja u korišćenju parking pozicija.
LOADING LIST...
LOADING LIST...
