Detalji o zapisu Back
Prilog definisanju politike parkiranja u zavisnosti od nivoa usluge na saobracajnoj mrezi : doktorska disertacija
Simicevic, Jelena R. - Prvi autor
Vukanovic, Smiljan M. - Mentor
Milosavljevic, Nada B. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Martic, Milan M. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Vukanovic, Smiljan M. - Mentor
Milosavljevic, Nada B. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Martic, Milan M. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Monografska publ./Monography
Serbian/Srpski
[J. R. Simicevic]
2013
Beograd
IX, 272 lista : ilustr. ; 30 cm + CD-ROM
Na spor. nasl. str.: A contribution to defining the parking policy depending on the level of service in the traffic network. - Biografija autora: list 272. - Umnozeno za odbranu. - Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet, odbranjeno 31.05.2013. - Bibliografija: listovi 175-184. - Rezime ; Abstract: A contribution to defining the parking policy depending on the level of service in the traffic network.
U gradovima koji su se opredelili za strategiju balansiranog razvoja, upravljanje parkiranjem se odvija u dve faze. Prva obuhvata prostorno uredjenje parkiranja, odnosno tehničko regulisanje parking mesta na uličnim frontovima prema zakonskim propisima i normativima za dimenzionisanje kao i obezbedjivanje dovoljnog broja mesta za stanovnike u uticajnoj zoni stanovanja. Druga faza, funkcionalno uredjenje parkiranja, se odnosi na upravljanje zahtevima za parkiranje i uobičajeno otpočinje uvodjenjem režima regulisanja trajanja parkiranja. Ova politika se primenjuje kako bi se, destimulacijom/onemogućavanjem realizacije dugotrajnog parkiranja, jednovremeni zahtevi doveli na nivo postojećih kapaciteta za parkiranje, koji se uz to mogu ponuditi i većem broju korisnika.
Uticaj politike parkiranja ne ostaje samo u okvirima ovog podsistema, već se može ispoljiti i na druge transportne podsisteme, kao i na socijalni, ekonomski i ekološki sistem grada. Poseban uticaj politika parkiranja može imati na dinamički saobraćaj.
Medjutim, u dosadašnjoj praksi ispitivanje uslova za uvodjenje režima parkiranja i definisanje njegovih atributa vršeno je isključivo na osnovu karakteristika parkiranja.
Cilj ove disertacije je razvoj metodologije kojom bi se politika parkiranja definisala, izmedju ostalog, i uz ograničenje da se ne naruši postojeći (ili da se ne prevazidje granični, prethodno odredjeni) nivo usluge na gradskim saobraćajnicama, a da takva politika dovede do pozitivnih efekata u podsistemu parkiranja.
Predmet disertacije je ispitivanje uticaja uvodjenja ili redefinisanja mera u parkiranju na nivo usluge dinamičkog saobraćaja.
Analizom parametara koji figurišu u odredjivanju nivoa usluge semaforisanih raskrsnica, zaključeno je da režim parkiranja može uticati na saobraćajno opterećenje i kapacitet raskrsnica. Vrednovanje ovih uticaja se svodi na prognozu uticaja atributa režima parkiranja na zahteve za parkiranje (postojeće i generisane) i obim saobraćaja nastao zbog traganja za slobodnim parking mestom. Za potrebe prognoze u ovom radu korišćeni su modeli logističke regresije koji se podešavaju podacima prikupljenim metodom zavisnih istraživanja, tehnikama izjavljenih i izraženih preferencija.
Procedura za definisanje atributa režima na kraju se sastoji u odredjivanju nivoa usluge na karakterističnim raskrsnicama za potencijalne vrednosti atributa. Atribute dalje treba izabrati tako da rešavaju/ublažavaju probleme parkiranja, a da ne utiču negativno na funkcionisanje dinamičkog saobraćaja.
Razvijena metodologija je testirana na primeru centralne zone Beograda, u kojoj je već uveden režim, pa su ispitani efekti pooštravanja, ublažavanja i kombinacije njegovih atributa (pooštravanja jednog, a ublažavanja drugog).
Rezultati pokazuju da postoji uticaj atributa režima parkiranja na nivo usluge na raskrsnicama zone i pristupnih saobraćajnica. Njihovim pooštravanjem nivo usluge se povećava, i obrnuto: ublažavanje mera dovodi do lošijeg nivoa usluge.
Važno je napomenuti da postoji prostor da se pravilnom kombinacijom mera, odnosno pooštravanjem jednog i ublažavanjem drugog atributa, rešavaju problemi u podsistemu parkiranja, a da se ne utiče negativno na funkcionisanje dinamičkog saobraćaja.
Uticaj politike parkiranja ne ostaje samo u okvirima ovog podsistema, već se može ispoljiti i na druge transportne podsisteme, kao i na socijalni, ekonomski i ekološki sistem grada. Poseban uticaj politika parkiranja može imati na dinamički saobraćaj.
Medjutim, u dosadašnjoj praksi ispitivanje uslova za uvodjenje režima parkiranja i definisanje njegovih atributa vršeno je isključivo na osnovu karakteristika parkiranja.
Cilj ove disertacije je razvoj metodologije kojom bi se politika parkiranja definisala, izmedju ostalog, i uz ograničenje da se ne naruši postojeći (ili da se ne prevazidje granični, prethodno odredjeni) nivo usluge na gradskim saobraćajnicama, a da takva politika dovede do pozitivnih efekata u podsistemu parkiranja.
Predmet disertacije je ispitivanje uticaja uvodjenja ili redefinisanja mera u parkiranju na nivo usluge dinamičkog saobraćaja.
Analizom parametara koji figurišu u odredjivanju nivoa usluge semaforisanih raskrsnica, zaključeno je da režim parkiranja može uticati na saobraćajno opterećenje i kapacitet raskrsnica. Vrednovanje ovih uticaja se svodi na prognozu uticaja atributa režima parkiranja na zahteve za parkiranje (postojeće i generisane) i obim saobraćaja nastao zbog traganja za slobodnim parking mestom. Za potrebe prognoze u ovom radu korišćeni su modeli logističke regresije koji se podešavaju podacima prikupljenim metodom zavisnih istraživanja, tehnikama izjavljenih i izraženih preferencija.
Procedura za definisanje atributa režima na kraju se sastoji u odredjivanju nivoa usluge na karakterističnim raskrsnicama za potencijalne vrednosti atributa. Atribute dalje treba izabrati tako da rešavaju/ublažavaju probleme parkiranja, a da ne utiču negativno na funkcionisanje dinamičkog saobraćaja.
Razvijena metodologija je testirana na primeru centralne zone Beograda, u kojoj je već uveden režim, pa su ispitani efekti pooštravanja, ublažavanja i kombinacije njegovih atributa (pooštravanja jednog, a ublažavanja drugog).
Rezultati pokazuju da postoji uticaj atributa režima parkiranja na nivo usluge na raskrsnicama zone i pristupnih saobraćajnica. Njihovim pooštravanjem nivo usluge se povećava, i obrnuto: ublažavanje mera dovodi do lošijeg nivoa usluge.
Važno je napomenuti da postoji prostor da se pravilnom kombinacijom mera, odnosno pooštravanjem jednog i ublažavanjem drugog atributa, rešavaju problemi u podsistemu parkiranja, a da se ne utiče negativno na funkcionisanje dinamičkog saobraćaja.
LOADING LIST...
LOADING LIST...
