Pesic, Dalibor R. - Prvi autor
Vujanic, Milan P. - Mentor
Lipovac, Krsto P. - Thessis Adv. Member/Član komisije
JOVANOVIC, Dragan - Thessis Adv. Member/Član komisije

Monografska publ./Monography

Serbian/Srpski

[D. R. Pesic]

2012

Beograd

XV, 273 lista : ilustr. ; 30 cm + CD-ROM

Na spor. nasl. str.: Developing and improving the method for measuring the level of traffic safety at the territory : doctoral dissertation. - Biografija autora: list 273. - Umnozeno za odbranu. - Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet, odbranjeno 28.11.2012. - Bibliografija: listovi 259-272. - Rezime ; Abstract: Developing and improving the method for measuring the level of traffic safety at the territory.

Problem bezbednosti saobracaja na globalnom nivou je jedan od vodecih problema, sa kojim se susrecu sve zemlje sveta, pocev od razvijenih, pa sve do nerazvijenih zemalja. Kljuc uspeha u svakoj oblasti, pa i u unapredjenju bezbednosti saobracaja ogleda se prvenstveno u uspesnom i preciznom definisanju postojeceg stanja, cime se stvara mogucnost za dostizanje postavljenih ciljeva. Za precizno definisanje postojeceg stanja neophodna su odgovarajuca merenja, pa se slicna analogija moze primeniti i u oblasti bezbednosti saobracaja. Na globalnom nivou jos uvek nije usaglasena i ustanovljena procedura merenja i ocenjivanja stanja u bezbednosti saobracaja, izmedju ostalog i zbog toga sto je bezbednost saobracaja kompleksna oblast i sto na bezbednost saobracaja uticu mnogi faktori, koji su medjusobno najcesce u jakoj korelaciji. Dakle, u bezbednosti saobracaja jos uvek nije uspostavljen precizan i medjunarodno priznat i usvojen "toplomer", koji bi ukazao na nebezbednost ili bezbednost i koji bi ukazao na kljucne oblasti delovanja u bezbednosti saobracaja. U dosadasnjoj praksi merenja i ocenjivanja nivoa bezbednosti saobracaja koriste se najcesce podaci o saobracajnim nezgodama i posledicama saobracajnih nezgoda. Ovakav, tzv. tradicionalni pristup merenja i ocenjivanja nivoa bezbednosti saobracaja je reaktivni pristup, gde se na osnovu izlaznih rezultata ocenjuje stanje. Medjutim, tendencija u danasnjem, savremenom pristupu je tzv. proaktivno, odnosno preventivno delovanje, koje podrazumeva da se oceni stanje u bezbednosti saobracaja bez poznavanja podataka o broju i posledicama saobracajnih nezgoda, ali i da se oceni stanje u bezbednosti saobracaja i pre dogadjanja prve saobracajne nezgode. Ovakav pristup je siroko prihvacen u poslednje vreme u bezbednosti saobracaja predstavlja i tzv. "humani pristup" unapredjenja bezbednosti saobracaja. U poslednje vreme jedan veliki broj istrazivanja u bezbednosti saobracaja upravo iz prethodno navedenih razloga, pokusava da nadje metod, odnosno model, po kome bi se bezbednost saobracaja mogla oceniti tako da, osim utvrdjivanja trenutnog stanja, ima mogucnost: utvrdjivanja uspostavljenog trenda u bezbednosti saobracaja, poredjenja sa drugim podrucjima (regioni, zemlje, gradovi, opstine itd.), definisanje kljucnih oblasti delovanja u bezbednosti saobracaja, vrednovanje efekata primenjenih mera itd. Zbog prethodno navedenog za merenje i ocenjivanje nivoa bezbednosti saobracaja, osim tzv. direktnih pokazatelja bezbednosti saobracaja (saobracajne nezgode i posledice saobracajnih nezgoda) neophodno je ukljuciti i tzv. indirektne pokazatelje, koji na neki drugi, indirektan nacin imaju mogucnost definisanja stanja u bezbednosti saobracaja. Predmet ove doktorske disertacije predstavlja upravo merenje i ocena nivoa bezbednosti saobracaja na podrucju, a na osnovu pokazatelja bezbednosti saobracaja, a posebno definisanje postupaka koje je neophodno sprovesti, pocev od odabira pokazatelja do postupaka agregacije prethodno odabranih pokazatelja u jednu numericku vrednost, koja ce predstavljati ocenu nivoa bezbednosti saobracaja. Naucni cilj istrazivanja ove doktorske disertacije predstavlja razvoj i unapredjenje postojecih modela za merenje i ocenu nivoa bezbednosti saobracaja na odredjenom podrucju (drzava, grad, region, lokalna zajednica), kao i definisanje pokazatelja bezbednosti saobracaja, koji su neophodni za merenje i ocenjivanje nivoa bezbednosti saobracaja. Doktorska disertacija zastupa osnovnu hipotezu da se pravilnim izborom i objedinjavanjem pokazatelja bezbednosti saobracaja moze definisati i oceniti nivo bezbednosti saobracaja na nekom podrucju (drzava, region, grad, itd.), a potom i medjusobno porediti podrucja po nivou bezbednosti saobracaja. Imajuci to u vidu, moguce je dati smernice, predLoge mera i utvrditi polja delovanja ka unapredjenju bezbednosti saobracaja. Vrednost nivoa bezbednosti saobracaja na podrucju zavisi od odabir a pokazatelja i daljih postupaka za dobijanje ocene nivoa bezbednosti saobracaja (normalizacija vrednosti pokazatelja i dodeljivanje tezinskih koeficijenata pokazateljima). Znacajan uticaj na ocenu i merenje nivoa bezbednosti saobracaja ima i raspolozivost pokazatelja. Odabir pokazatelja bezbednosti saobracaja i dodeljivanje tezinskih faktora tim pokazateljima definise i strategiju upravljanja bezbednoscu saobracaja na tom podrucju. Imajuci prethodno u vidu, u doktorskoj disertaciji je istaknut problem merenja i ocenjivanja nivoa bezbednosti saobracaja, mesto i uloga merenja i ocenjivanja u sistemu upravljanja bezbednoscu saobracaja i predhozen je novi model za ocenu nivoa bezbednosti saobracaja na podrucju. Posebno je naglasena mogucnost i potreba tzv. "nezavisnog ocenjivanja" nivoa bezbednosti saobracaja, koje podrazumeva apsolutno merenje nivoa bezbednosti saobracaja, a sto nije bilo moguce dosadasnjim modelima za ocenu nivoa bezbednosti saobracaja i sto je definisano novim, predhozenim modelom. Novi model je definisao kriterijume i postupke za: odabir relevantnih pokazatelja, dodeljivanje tezinskih koeficijenata i agregaciju pokazatelja, a u zavisnosti od uspostavljenih zakonitosti izmedju vrednosti pokazatelja i posledica saobracajnih nezgoda. Uzimajuci u obzir rezultate ove doktorske disertacije, pokazano je da je u ocenu nivoa bezbednosti saobracaja neophodno ukljuciti tri direktna (javni, saobracajni i dinamicki saobracajni rizik) i tri indirektna (upotreba pojaseva, prekoracenje brzine, voznja pod uticajem alkohola) pokazatelja i predhozen je nacin definisanja i uocavanja kljucnih oblasti delovanja u bezbednosti saobracaja. Imajuci u vidu osnovnu namenu, kao i prednosti predhozenog novog modela za ocenu nivoa bezbednosti saobracaja, isti moze sluziti kao alat upravljacima, odnosno donosiocima odluka u bezbednosti saobracaja u usmeravanju aktivnosti, tako i u alociranju sredstava za unapredjenje bezbednosti saobracaja.