Antic, Boris Z. - Prvi autor
Lipovac, Krsto P. - Drugi autori
JOVANOVIC, Dragan - Drugi autori
Vujanic, Milan P. - Mentor

Monografska publ./Monography

Serbian/Srpski

[B. Z. Antic]

2012

Beograd

181 list : ilustr. ; 30 cm + CD-ROM

Na spor. nasl. str.: Improving and developing of the method for accidents avoidance analysis, accidents type: passenger car - bicycle : doctoral dissertation. - Biografija autora: list 181. - Umnozeno za odbranu. - Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet, odbranjeno 11.06.2012. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija: listovi 175-180. - Rezime ; Abstract.

Razvijene zemlje sveta, a posebno one koje imaju geografskih i klimatskih povoljnosti za razvoj biciklistickog saobracaja, odavno su prepoznale koristi koje se mogu ostvariti upotrebom bicikla kao prevoznog sredstva, a posebno motivisanjem onih korisnika koji koriste individualni prevoz putnickim automobilima, ka siroj upotrebi bicikla. Neke od najznacajnijih prednosti biciklistickog saobracaja vezane su za poboljsanje zdravlja ljudi, smanjenje emisije stetnih gasova, smanjenje saobracajnih zagusenja, ublazavanje problema saobracajne buke i nedovoljnog broja parking mesta u centralnim gradskim zonama itd. Ugrozenost ljudi u saobracaju predstavlja globalni svetski problem, a biciklisti su posebno demoralisani za ostvarivanje doprinosa u resavanju prethodno opisanih problema jer spadaju u grupu ranjivih ucesnika u saobracaju. S obzirom na to, od sustinskog je znacaja preduzimanje mera za unapredjenje stanja bezbednosti biciklista u saobracaju, a time i stvaranja uslova za popularizaciju biciklistickog saobracaja. Pored fenomenoloskog pristupa istrazivanju saobracajnih nezgoda, cime je moguce definisati prostornu i vremensku distribuciju, tipove i pojedine karakteristike pojavnih oblika saobracajnih nezgoda, posebno je znacajan i etioloski pristup, jer se samo detaljnom analizom uzroka i okolnosti zbog kojih nastaju saobracajne nezgode, mogu na osnovu uocenih specificnosti stradanja biciklista, definisati konkretne mere za unapredjenje nivoa bezbednosti saobracaja. Analiza saobracajne nezgode predstavlja analizu okolnosti pod kojima je nastala saobracajna nezgoda i analizu okolnosti pod kojima bi se nezgoda mogla izbeci. Vestacenje ili ekspertiza predstavlja ispitivanje koje vrsi ekspert pa je pri saobracajno-tehnickom vestacenju i analizi konkretne nezgode neophodno realizovati niz kompleksnih postupaka u cilju sagledavanja specificnosti nastanka nezgode. Segment vremensko-prostorne analize saobracajne nezgode, koji najvise doprinosi definisanju uzroka i okolnosti nastanka saobracajne nezgode, a time i definisanju propusta ucesnika nezgode jeste analiza mogucnosti izbegavanja nezgode od strane pojedinih ucesnika nezgode. Naime, kada se posmatra lanac dogadjaja koji prethodi saobracajnoj nezgodi, mogucnosti izbegavanja nezgode svakako cine nekoliko najznacajnijih karika, pa otkrivanje pozicije na kojoj je moguce prekinuti taj lanac i spreciti nastanak saobracajne nezgode direktno ukazuje na uzroke i konkretne mere za smanjenje broja nezgoda izmedju putnickog automobila i bicikla. Kako bi ta analiza mogla biti korektno sprovedena neophodno je utvrditi u kom odnosu se nalaze brzina putnickog automobila, bezbedna brzina i uslovno bezbedna brzina tj. brzina izbegavanja nezgode. Predmet istrazivanja ove doktorske disertacije su ekspertize saobracajnih nezgoda sa ucescem putnickog automobila i biciklista, kod kojih vektori brzina zaklapaju ugao od 00 do 900 (sudar u sustizanju, bocni sudar u sustizanju, bocni sudar), a posebno analiza mogucnosti izbegavanja saobracajne nezgode u okviru vremensko prostorne analize saobracajne nezgode i proracuna uslovne (bezbedne) brzine, uzimajuci u obzir okolnosti pod kojima je doslo do sudara putnickog automobila i bicikla. Naucni cilj istrazivanja je razvoj i unapredjenje postojecih metoda za analizu mogucnosti izbegavanja saobracajne nezgode kod sudara putnickog automobila i bicikla, kao i definisanje elemenata (uzroka, okolnosti i drugih uslova) neophodnih za izbor kriterijuma, a time i utvrdjivanje propusta ucesnika nezgode. Osnovna hipoteza ove doktorske disertacije je da se analizom mogucnosti izbegavanja saobracajne nezgode tipa putnicki automobil - bicikl mogu definisati uzroci i okolnosti pod kojima nastaju saobracajne nezgode, a time i definisati efikasne mere za unapredjenje nivoa bezbednosti biciklista kao ranjivih ucesnika saobracaja. Saobracajno-tehnickim vestacenjem i analizom mogucnosti izbegavanja saobracajnih nezgoda koje su se zaista dogodile je moguce utvrditi stvarne uzroke i okolnosti. U skladu sa tim moguce je unaprediti postojece ili definisati nov metod za analizu mogucnosti izbegavanja i utvrdjivanja uzroka nastanka saobracajnih nezgoda. Pomocna hipoteza je da je postupke, metode mogucnosti izbegavanja saobracajne nezgode potrebno klasifikovati, definisati i primeniti u zavisnosti od okolnosti koje su prethodile nezgodi. Imajuci prethodno u vidu, istaknuti su sustinski elementi koje je potrebno imati u vidu pri analizi saobracajnih nezgoda sa biciklistima, sa posebnim osvrtom na elemente koji su od znacaja za analizu mogucnosti izbegavanja nezgoda sa biciklistima. U zavisnosti od ugla koji zaklapaju ose putnickog automobila i bicikla, izvrsena je klasifikacija sudara i definisani su kriterijumi koje je potrebno primeniti u cilju analize mogucnosti izbegavanja nezgode. Za sudare u sustizanju, kod kojih su biciklista i bicikl ispred ceonog dela putnickog automobila pokazano je da razvijeni proracun uslovno bezbedne brzine na osnovu predjenog puta do sudara daje rezultate koji su precizniji i pouzdaniji od do sada primenjivanog postupka na osnovu medjusobnog odstojanja izmedju putnickog automobila i bicikla u trenutku preduzimanja reagovanja. Kod bocnih sudara i bocnih sudara u sustizanju, analiza mogucnosti izbegavanja nezgode se mora sprovoditi iskljucivo zaustavljanjem za vreme, odnosno na predjenom putu do sudara. Uzimajuci u obzir rezultate ove doktorske disertacije, ukazano je na glavne uzroke i okolnosti stradanja biciklista u saobracaju, predlozene su odgovarajuce mere, a postupak saobracajno tehnickog vestacenja i ekspertiza konkretnih saobracajnih nezgoda sa biciklistima je podignut na visi nivo, a sto se odrazava i na ulogu vestaka u pogledu definisanja propusta za nastanak nezgode i ishoda sudskog postupka.