Radonjic, Vesna M. - Prvi autor
Dukic, Miroslav L. - Drugi autori
Stojanovic, Mirjana D. - Drugi autori
Acimovic-Raspopovic, Vladanka S. - Mentor

654

Monografska publ./Monography

Serbian/Srpski

[V. Radonjic]

2011

Beograd

XVII, 119 listova : graf. prikazi ; 30 cm

Umnozeno za odbranu. - Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet, odbranjeno 10.02.2011. - Bibliografija: listovi 105-115. - Rezime ; Abstract: Pricing next generation telecommunication networks.
- - Tarifiranje u telekomunikacionim mrezama naredne generacije [Elektronski izvor]. - 1 elektronski opticki disk (CD-ROM) ; 12 cm

Telekomunikaciona mreza naredne generacije korisnicima treba da obezbedi servise uz efikasno koriscenje propusnog opsega i transportnih tehnologija koje podrzavaju razlicite nivoe kvaliteta servisa. Evolucija postojecih mreza ka mrezama naredne generacije podrazumeva promene u do sada koriscenim konceptima kvaliteta servisa, mobilnosti, mogucnostima servisa, arhitekturi servisa i tarifiranju postojecih i novih telekomunikacionih servisa. U tarifnom sistemu ovih mreza, mehanizam za odredivanje tarifa treba da omoguci provajderu servisa optimizaciju raspolozivog kapaciteta u mrezi sa ciljem maksimiziranja prihoda, dok korisnicima treba obezbediti servis zahtevanog kvaliteta uz prihvatljivu cenu. Tarifiranje potencijalno ima znacajnu ulogu u kontroli zagusenja saobracaja i inzenjeringa za potrebe upravljanja kvalitetom servisa u mrezama. Tarifiranjem se moze obezbediti efikasno diferenciranje servisa prema kriterijumu kvaliteta, na nacin da se tokovi saobracaja sa slicnim karakteristikama pridruzuju odgovarajucem tarifnom profilu, u zavisnosti od zahteva za kvalitetom servisa. Istrazivacki napori sve vise se usmeravaju na koriscenje dinamickih koncepata tarifiranja i mehanizama teorije igara za definisanje tarifnog sistema u telekomunikacionim mrezama. U ovoj disertaciji su analizirani najznacajniji tarifni koncepti koje je moguce primeniti u mrezama naredne generacije, kao i opsti modeli teorije igara i modeli igara koji se koriste u oblasti tarifiranja telekomunikacionih servisa. Ova disertacija objedinjuje obimna visegodisnja istrazivanja u oblasti tarifiranja servisa u mrezama koje se zasnivaju na Internet protokolima i u telekomunikacionim mrezama naredne generacije, ciji su rezultat predlozeni tarifni modeli u kojima se cena jedinice propusnog opsega koristi za optimiziranje performansi mreze. Istrazivanja koja su izlozena u ovoj disertaciji pretpostavljaju primenu tarifnog koncepta zasnovanog na reakciji korisnika. Ovaj koncept uzima u obzir adaptibilnost korisnika (koja se moze ogledati kroz saobracajne zahteve ili zahteve korisnika za kvalitetom servisa, tj. klasom servisa) na cene za postizanje mrezne i ekonomske efikasnosti. Istrazivanje je posebno usmereno na primenu Stackelberg igre, za definisanje interakcije provajdera i korisnika, i Nash igre, za modelovanje konkurentskih odnosa izmedu dva provajdera servisa naredne generacije, u konceptu tarifiranja zasnovanog na reakciji korisnika. U modelima su, za svaki tip korisnika, klasifikovanih prema kriterijumu elasticnosti, definisane odgovarajuce funkcije dobiti sa minimalnim i maksimalnim zahtevima za propusnim opsegom, koji predstavljaju parametre kvaliteta servisa. Stackelberg igra je primenjena u dva tarifna algoritma. Prvi algoritam omogucava da se svakom korisniku obezbeduje razlicit propusni opseg u zavisnosti od njegovih potreba i cene koju odreduje provajder servisa i koja zavisi od uslova prenosa u mrezi. U drugom algoritmu se definise nekoliko klasa servisa, za koje se korisnici opredeljuju prema svojim potrebama i ceni po jedinici propusnog opsega, koja zavisi od klase servisa i od uslova prenosa u mrezi. Za oba algoritma zajednicko je da dinamicka promena tarifa i alokacija propusnog opsega zavisi od nivoa zagusenja u mrezi i da se optimizacija cena vrsi za jedan kritican link u mrezi provajdera servisa. Na osnovu dobijenog Stackelberg ekvilibrijuma ostvaruje se efikasna alokacija propusnog opsega u kratkim i/ili srednjim vremenskim intervalima. Prednost modela je u tome sto se korisnici zaduzuju dugorocnim ugovorom sa provajderom servisa, a tarifiranje se vrsi pomocu upravljackog servera koji obavlja funkciju azuriranja odgovora korisnika, u zavisnosti od stepena zagusenja u mrezi, a na osnovu ugovorenih parametara i pojedinacnih funkcija dobiti korisnika. Tarifa se odreduje prema stvarnom koriscenju propusnog opsega i ne moze biti veca od ugovorene maksimalne cene koju je korisnik spreman da plati za koriscenje servisa. Sa aspekta provajdera servisa, prednosti modela cine veci prihodi i efikasnije koriscenje resursa mreze. U nastavku je predlozen Nash model po kojem dva konkurentna provajdera servisa, koriscenjem poznate funkcije traznje, definisane preko parametara kvaliteta servisa i iskustvenog kvaliteta, mogu odrediti cenu servisa sa ciljem maksimiziranja prihoda od tog servisa. Parametri iskustvenog kvaliteta pokazuju koliko je traznja osetljiva na odnos cena/kvalitet servisa. Za svaki tip korisnika, za iste vrednosti parametara, model daje jedinstveno resenje koje predstavlja Nash ekvilibrijum.