Detalji o zapisu Back
Modeliranje raspodele saobracaja na mrezi - primer Beograda : magistarski rad
DJORIC, Vladimir D. - Prvi autor
Vukanovic, Smiljan M. - Drugi autori
Filipovic, Dejan - Drugi autori
Jovic, Jadranka J. - Mentor
Vukanovic, Smiljan M. - Drugi autori
Filipovic, Dejan - Drugi autori
Jovic, Jadranka J. - Mentor
Monografska publ./Monography
Serbian/Srpski
[V. D. Djoric]
2010
Beograd
126 listova : graf. prikazi ; 30 cm
Umnozeno za odbranu. - Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet, odbranjeno 21.07.2010. - Bibliografija: list 134. - Apstrakt ; Abstract.
- - Modeliranje raspodele saobracaja na mrezi - primer Beograda [Elektronski izvor] / Vladimir D. Djoric. - elektronski opticki disk (CD-ROM) ; 12 cm
- - Modeliranje raspodele saobracaja na mrezi - primer Beograda [Elektronski izvor] / Vladimir D. Djoric. - elektronski opticki disk (CD-ROM) ; 12 cm
Primenjena nauka podrazumeva mogucnost primene teorijskih dostignuca nauke u praksi. Inzenjerstvo je u bliskoj vezi sa primenjenom naukom koja je veoma vazna za tehnoloski napredak. Shodno tome da osnovna oblast, izucavanje transportnih zahteva, pripada inzenjerstvu, izabrano je da domen istrazivanja bude u okviru primenjenih metoda u znacajnim programskim paketima.
Kljucni problem u transportnim sistemima u pogledu planiranja saobracaja je uskladjivanje transportnih zahteva i transportne ponude. Odnos potraznje i ponude predstavlja osnovni kriterijum koji definise niz planskih mera u transportnom sistemu u buducnosti.
Principi odrzivog transporta pred savremeno planiranje saobracaja postavljaju vise ciljeva od kojih je najopstiji sistemski pristup u inzenjerstvu i analizu svih pozitivnih i negativnih efekata planiranih mera iz oblasti ekonomije, drustva i ekologije. Odustaje se od konvencionalnih planerskih principa koji se odnose na susto resavanje konkretnog problema, tezeci ka resenjima ciji su efekti u svim aspektima najbolji moguci.
Za velike sisteme, kao sto je transportni sistem, modeliranje treba da bude metod koji ce zameniti primenu saobracajnih resenja bez prethodne provere ocekivanih efekata. Model koji dobro oponasa sistem moze se koristiti da bi se testirale i kvantifikovale reakcije saobracajnog sistema na primenu upravljackih mera. Modeli se koriste i za prognozu ponasanja sistema. Mogu se za kratko vreme testirati brojne alternative razvoja. Formiranje, kalibrisanje i testiranje modela doprinosi shvatanju zavisnosti planerskih velicina. Ipak, modeli ne daju gotova resenja, vec planerima omogucavaju da sagledaju okolnosti razvoja.
Svaki transportni podsistem sa svojim osobenostima predstavlja deo koji je moguce modelirati odvojeno ili zajedno u okviru sistema. Podsistem putnickih vozila, teretnih vozila i javnog prevoza putnika su elementarni transportni podsistemi. Svaki od podsistema zahteva stavljanje akcenta na razlicite elemente koji se modeliraju bilo da su to matrice transportnih zahteva, kontrolni indikatori, elementi procedure razlivanja saobracaja na mrezi i sl.
Najcesce se problem svodi na proveru mogucnosti saobracajne mreze da u vrsnom periodu propusti sva kretanja uz prihvatljivi nivo usluge, odnosno bez zagusenja i zastoja na saobracajnoj mrezi.
Teorijske analize se cesto obavljaju na manjim (test) saobracajnim mrezama dok se primena tako dobijenih rezultata ostvaruje na znatno kompleksnijim (velikim) mrezama. Za analize na velikim mrezama koriscena je saobracajna mreza Beograda definisana Transportnim modelom Beograda.
Transportni model Beograda predstavlja dobru osnovu u postupku procene uticaja saobracaja na zivotnu sredinu i vrednovanja saobracajnih resenja. Kroz rad je uspostavljena veza izmedju procesa modeliranja transportnih zahteva, raspodele saobracaja na mrezi, procesa vrednovanja saobracajnih resenja i analize uticaja saobracaja na zivotnu sredinu na velikim saobracajnim mrezama.
Kljucni problem u transportnim sistemima u pogledu planiranja saobracaja je uskladjivanje transportnih zahteva i transportne ponude. Odnos potraznje i ponude predstavlja osnovni kriterijum koji definise niz planskih mera u transportnom sistemu u buducnosti.
Principi odrzivog transporta pred savremeno planiranje saobracaja postavljaju vise ciljeva od kojih je najopstiji sistemski pristup u inzenjerstvu i analizu svih pozitivnih i negativnih efekata planiranih mera iz oblasti ekonomije, drustva i ekologije. Odustaje se od konvencionalnih planerskih principa koji se odnose na susto resavanje konkretnog problema, tezeci ka resenjima ciji su efekti u svim aspektima najbolji moguci.
Za velike sisteme, kao sto je transportni sistem, modeliranje treba da bude metod koji ce zameniti primenu saobracajnih resenja bez prethodne provere ocekivanih efekata. Model koji dobro oponasa sistem moze se koristiti da bi se testirale i kvantifikovale reakcije saobracajnog sistema na primenu upravljackih mera. Modeli se koriste i za prognozu ponasanja sistema. Mogu se za kratko vreme testirati brojne alternative razvoja. Formiranje, kalibrisanje i testiranje modela doprinosi shvatanju zavisnosti planerskih velicina. Ipak, modeli ne daju gotova resenja, vec planerima omogucavaju da sagledaju okolnosti razvoja.
Svaki transportni podsistem sa svojim osobenostima predstavlja deo koji je moguce modelirati odvojeno ili zajedno u okviru sistema. Podsistem putnickih vozila, teretnih vozila i javnog prevoza putnika su elementarni transportni podsistemi. Svaki od podsistema zahteva stavljanje akcenta na razlicite elemente koji se modeliraju bilo da su to matrice transportnih zahteva, kontrolni indikatori, elementi procedure razlivanja saobracaja na mrezi i sl.
Najcesce se problem svodi na proveru mogucnosti saobracajne mreze da u vrsnom periodu propusti sva kretanja uz prihvatljivi nivo usluge, odnosno bez zagusenja i zastoja na saobracajnoj mrezi.
Teorijske analize se cesto obavljaju na manjim (test) saobracajnim mrezama dok se primena tako dobijenih rezultata ostvaruje na znatno kompleksnijim (velikim) mrezama. Za analize na velikim mrezama koriscena je saobracajna mreza Beograda definisana Transportnim modelom Beograda.
Transportni model Beograda predstavlja dobru osnovu u postupku procene uticaja saobracaja na zivotnu sredinu i vrednovanja saobracajnih resenja. Kroz rad je uspostavljena veza izmedju procesa modeliranja transportnih zahteva, raspodele saobracaja na mrezi, procesa vrednovanja saobracajnih resenja i analize uticaja saobracaja na zivotnu sredinu na velikim saobracajnim mrezama.
LOADING LIST...
LOADING LIST...
