Dimitrijevic, Branka S. - Prvi autor
Vukadinovic, Katarina S. - Drugi autori
Mladenovic, Nenad - Drugi autori
Nedeljkovic, Ranko R. - Drugi autori
Vidovic, Milorad B. - Mentor

Monografska publ./Monography

Serbian/Srpski

[B. Dimitrijevic]

2006

Beograd

IX, 135 listova : graf. prikazi, tabele ; 30 cm

Umnozeno za odbranu. - Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet, odbranjeno 18.05.2006. - Bibliografija: listovi 126-135. - Rezime ; Abstract: A Contribution to the model development in solving one class of location problem.

Anti-Covering Lokacijski Problem (ACLP) spada u klasu vaznih problema prostorne optimizacije. Ovaj problem podrazumeva da se u skupu potencijalnih lokacija kojima su pridruzeni tezinski koeficijenti reprezenti njihove vaznosti, pronade podskup takav da sve lokacije u njemu zadovolje uslov da su na medusobnoj udaljenosti, prostornoj ili vremenskoj, ne manjoj od neke unapred zadate i da je suma tezinskih koeficijenata pridruzenih tim lokacijama maksimalna. Ako je na mrezi skup potencijalnih lokacija predstavljen cvorovima i ako su grane pridruzene samo parovima cvorova koji su na udaljenosti manjoj od unapred zadate, tada je ACLP ekvivalentan problemu maksimuma nezavisnog skupa (problemu pakovanja cvorova/tacaka). Ovim problemima vrlo je blizak i problem maksimuma klike. Sirok je spektar prakticnih primena ACLP-a i srodnih problema koji se mogu sresti u literaturi. One obuhvataju probleme lociranja borbenih zona u vojsci, lanaca usluznih objekata, objekata sa nepozeljnim/opasnim sadrzajem (postrojenja-zagadivaci, skladista radioaktivnog otpada, skladista eksploziva, emiteri buke, mirisa, toplote), itd. ACLP pripada klasi NP-teskih problema. Kao i u slucaju drugih zadataka kombinatorne optimizacije, tako i u slucaju ACLP-a, istrazivaci u resavanju ovih problema koriste razne heuristike. U ovom radu predstavljena je grupa od sest novih grabljivih heuristika u algoritamskoj formi, kao prilog iznalazenju nacina za resavanje ACLP-a. Efikasnost ovih heuristika testirana je na brojnim primerima. Problemi lociranja skladista opasnih materija predstavljaju jednu od veoma znacajnih primena ove klase lokacijskih problema u logistici i iskorisceni su kao primer na kome je jedan zanimljiv aspekt neizvesnosti u ACLP-u predstavljen i analiziran. U problemima skladistenja opasnih materija poput eksploziva, zapaljivih materija, komprimovanih gasova, itd., minimalna dozvoljena udaljenost izmedu cvorova naziva se minimalno bezbednosno rastojanje jer su skladista medusobno izlozena nezeljenim efektima aktiviranja opasnih materija odnosno eksplozijama koje za posledicu imaju unistenje, ozbiljno ostecenje objekata i pozar u okruzenju. Za neke od pobrojanih opasnih materija bezbednosno rastojanje se propisuje u vidu konstantne vrednosti, iako opisana nezeljena dejstva aktiviranja opasnih materija, koja uticu na odredivanje bezbednosnog rastojanja, po prirodi stvari prati neizvesnost. U ovom radu neizvesnost prisutna u ovim procesima, implementirana je u izrazavanje bezbednosnog rastojanja, primenom stohastickog i fazi pristupa. Poredenje ova dva koncepta neizvesnosti i ispitivanje njihovog uticaja na formulacije i resenja ACLP-a izvrseno je testiranjem brojnih primera i analizom dobijenih rezultata. Ovaj rad sadrzi formulaciju i predlog za resavanje jedne specijalne klase ACLP-a. U nekim problemima minimalna dozvoljena udaljenost izmedu cvorova na mrezi u funkcionalnoj je zavisnosti od nekog parametra problema, pri cemu je taj parametar problema u zavisnosti od rastojanja izmedu cvorova. Na primeru lociranja skladista opasnih materija, kod kojih je minimalno bezbednosno rastojanje u funkciji od kolicine uskladistene opasne materije, prikazan je postupak kojim se ovaj problem moze svesti na klasican ACLP, samo veceg obima od polaznog problema, koji samim tim pruza mogucnost koriscenja vec oprobanih tehnika za njegovo resavanje. U tom kontekstu, i sest grabljivih heuristika razvijenih za resavanje ACLP-a, prilagodene su resavanju specijalnog slucaja ovog problema i prikazane u radu.