Popovic, Jovan B. - Prvi autor
VUKADINOVIC, Svetozar V. - Drugi autori
JOVANOVIC, Dobrivoje T. - Drugi autori
Petrovic, Radivoj - Mentor

Monografska publ./Monography

Serbian/Srpski

[J. Popovic]

1990

Beograd

110 listova ; 30 cm

Umnozeno za odbranu. - Univerzitet u Beogradu,Saobracajni fakultet, odbranjeno 08.12.1990. - Bibliografija: listovi 106-110. - Kratak sadrzaj ; Abstract.

Predmet razmatranja u disertaciji je klasa dinamickih sistema sa stohastickim ulazima, okarakterisana time da je Bajesovskim pristupom, uvodjenjem odgovarajucih algoritama ucenja, moguce prevazici problem neizvesnosti prouzrokovan nepoznavanjem parametara raspodela kojima se opisuju ulazne velicine sistema. Uvodjenje Bajesovskih algoritama ucenja na osnovu onoga sto se vec realizovalo uslovljeno je postojanjem prirodnih konjugata, tj. parova raspodela koje dovode do toga da i aposteriorna i apriorna raspodela velicine koja uzrokuje neizvesnost budu iste po tipu ali sa razlicitim parametrima raspodele. Kao posledica visestrukog uzastopnog primenjivanja algoritma ucenja, tokom odvijanja procesa u sistemu, vrsi se adaptivno korigovanje parametara raspodela relevantnih za donosenje odluka, odnosno upravljanje.Tipican primer reprezenta ovakve klase sistema jeste osnovni model adaptivnog upravljanja zalihama. Njime se razmatra samo slucaj kada neizvesnost u sistemu potice od nepoznavanja intenziteta zahteva koji je konstantan. Disertacijom se utvrdjuje postojanje citave familije intenziteta koji se mogu Bajesovskim pristupom tretirati i dobijeni rezultati predstavljaju uopstenje vec poznatih. S obzirom da je modguce da uprkos sledjenju Bajesovskog pristupa adaptacija bude neadekvatna, sto se ogleda u odstupanju "optimalnih" nivoa zaliha i zahteva, to su disertacijom sagledana dva moguca uzroka i ostvarena resenja koja doprinose kvalitetnijem odlucivanju. Za slucaj pogresne procene vrednosti parametara apriorne raspodele, originalnim statistickim sekvencijalnim testom se utvrdjuje znacajnost ovog odstupanja. Originalni algoritam ucenja je razvijen i za karakteristican odnos troskova relevantnih za odredjivanje optimalnog nivoa zaliha. Nadgradjeni model je nazvan BSUZKP, i iskoriscen je na konkretnom problemu iz sfere transporta.