Janic, Milan M. - Prvi autor
Lazovic, Slobodan M. - Drugi autori
Milosevic, Stanisa - Drugi autori
Teodorovic, Dusan B. - Drugi autori
JOVANOVIC, Dobrivoje T. - Drugi autori
Tosic, Vojin S. - Mentor

656.7

Monografska publ./Monography

Serbian/Srpski

[M. Janic]

1987

Beograd

237 listova : graf. prikazi ; 30 cm

Umnozeno za odbranu. - Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet, odbranjeno 10.07.1987. - Bibliografija: listovi 188-199.

Osnovni planersko-operativni parametar sistema kontrole letenja, koji se mora koristiti kao jedan od kriterijuma pri uspostavljanju hijerarhijskog sistema upravljanja saobracajem u mrezi vazdusnih puteva i sektora kontrole letenja je njen kapacitet. Zato je glavni cilj istrazivanja koje je opisano u opvom radu bio, da se razvije metoda koja bi omogucila izracunavanje kapaciteta mreze vazdusnih puteva i sektora kontrole letenja uspostavljenih u nekoj siroj kontrolisanoj oblasti.Razvojem ove metode, dobijena su tri modela: model za odredjivanje uslovnog kapaciteta sektora kao jednog od manjih delova na koje je podeljena sira kontrolisana oblast, model za odredjivanje kapaciteta radarskog kontrolora letenja zasnovanog na kvantifikaciji njegovog radnog opterecenja u procesu upravljanja saobracajem u sektoru, i model prakticnog kapaciteta mreze vazdusnih puteva i sektora kontrole letenja koji, kao deo svojih ulaznih podataka, koristi izlazne rezultate predhodna dva modela.Pored toga sto se mogu koristiti za izracunavanje kapaciteta, sva tri modela omogucavaju analizu osetljivosti ovih kapaciteta na promene parametara koji na njih uticu.Primena svakog od ovih modela pokazuje uticaj pojedinih parametara na kapacitete. Tako na kapacitet sektora kao dela vazdusnog prostora najvise utice geometrija sektora, scenario po kome se odvija saobracaj u sektoru, karakteristike vazduhoplova u tokovima dolazeceg saobracaja, i pravila i minimumi razdvajanja vazduhoplova u sektoru koje primenjuje kontrola letenja. Na kapacitet radarskog kontrolora letenja, odredjenog na osnovu kvantifikacije njegovog radnog opterecenja, najvise utice struktura njegovog misaonog modela po kome upravlja saobracajem u sektoru, vreme zadrzavanja vazduhoplova u sektoru (velicina sektora) i vreme trajanja izvrsavanja upravljackih zadataka. Prakticni kapacitet mreze vazdusnih puteva i sektora kontrole letenja, kao i prosecno kasnjenje svakog vazduhoplova koji zahteva opslugu u mrezi u posmatranom intervalu vremena, najvise zavise od broja sektora u mrezi, njihovih uslovnih kapaciteta odredjenih iz predhodna dva modela, njihove medjusobne povezanosti i karakteristika potraznje koju u mrezi treba zadovoljiti u posmatranom intervalu vremena.