Detalji o zapisu Back
Brzina kao indikator bezbednosti motociklista : doktorska disertacija
Jevtic, Vladimir M. - Prvi autor
Vujanic, Milan P. - Mentor
Lipovac, Krsto P. - Thessis Adv. Member/Član komisije
JOVANOVIC, Dragan - Thessis Adv. Member/Član komisije
Antic, Boris Z. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Pesic, Dalibor R. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Vujanic, Milan P. - Mentor
Lipovac, Krsto P. - Thessis Adv. Member/Član komisije
JOVANOVIC, Dragan - Thessis Adv. Member/Član komisije
Antic, Boris Z. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Pesic, Dalibor R. - Thessis Adv. Member/Član komisije
Monografska publ./Monography
Serbian/Srpski
[V. M. Jevtic]
2015
Beograd
XIII, 247 listova : graf. prikazi, tabele ; 30 cm + 1 elektronski opticki disk (CD-ROM)
Na spor. nasl. str.: Speed as an indicator of motorcyclists' safety. - Biografija autora: listovi [248-249]. - Umnozeno za odbranu. - Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet, odbranjeno 28.12.2015. - Bibliografija: listovi 231-247. - Rezime ; Abstract.
U okviru oblasti bezbednosti saobraćaja motociklisti zauzimaju visoko mesto na skali rizika stradanja. Zajedno sa pešacima, na globalnom nivou, motociklisti predstavljaju najugroženiju kategoriju učesnika u saobraćaju, imajući u vidu da zbirno čine oko 45% ukupnog broja svih poginulih u nezgodama. Ubrzani rast broja motocikala na globalnom nivou, u većini zemalja prati povećanje broja stradalih motociklista. Ovakve i slične ocene stanja bezbednosti saobraćaja motociklista (BSM), ukazuju da u okviru ove oblasti postoji značajan broj nerešenih problema. Brojni su razlozi koji su doprineli takvom stanju, a suštinski se mogu vezati za nepripremljenost i neprilagođenost sistema bezbednosti saobraćaja. To podrazumeva nedostatak posebnih znanja i stručnjaka, neadekvatnu ocenu stanja bezbednosti saobraćaja, posmatranje motociklista kao jedinstvene grupacije bez detaljnijih podela unutar grupacije, neadekvatnu edukaciju i obuku, neprilagođenu putnu infrastrukturu itd.
Uspostavljanje kvalitetnih kriterijuma za ocenjivanje stanja BSM je jedan od centralnih problema u oblasti bezbednosti saobraćaja, Pravilnim definisanjem nivoa BSM i ocenom rizika njihovog stradanja u saobraćaju osim rangiranja i poređenja stanja bezbednosti saobraćaja, mogu se uočiti i konkretni problemi ove ranjive kategorije i predložiti mere za njihovo rešavanje.
Predmet istraživanja u ovoj doktorskoj disertaciji predstavlja ocena stanja bezbednosti motociklista, primenom indikatora bezbednosti saobraćaja, sa posebnim akcentom na brzinu kao najznačajniji indikator. Naučni cilj istraživanja ove doktorske disertacije je definisanje, razvoj i unapređenje indikatora u okviru oblasti BSM. Realizacija ovoga je izvedena uvažavajući metodologiju za definisanje i praćenje indikatora bezbednosti saobraćaja, razvijenu od strane Pešić (2012), a koja se koristi i na nacionalnom nivou, od strane Agencije za bezbednost saobraćaja. U spostavljanje i praćenje indikatora treba da unapredi postojeće stanje zaštitnog sistema bezbednosti saobraćaja dvotočkaša (BS2T, ukupno motocikli i mopedi), brzo praćenje i merenje efekata pojedinih mera i aktivnosti i međusobno poređenje.
U doktorskoj disertaciji postavljene su dve hipoteze. Prva hipoteza (H]): Da se nivo BSM može ocenjivati na osnovu indikatora i faktora rizika BSM. Druga hipoteza (H2): Da stavovi i samo prijavljeno ponašanje motociklista u pogledu brzine kao indikatora BSM mogu dobro da determinišu rizik njihovog učešća u saobraćaju.
Osnovu istraživanja u okviru disertacije čine dva nezavisna ali tematski povezana istraživanja, sprovedena na teritoriji grada Beograda, tokom 2012. godine i 2014. godine. U okviru oba istraživanja poseban akcenat stavljen je na ponašanja motociklista u vezi brzine, kao najznačajnijeg indikatora BSM.
U prvom istraživanju ispitane su razlike između motivacije i rizičnog ponašanja kod vozača motocikala i vozača putničkih vozila i utvrđeno koji motivi i u kojoj meri doprinose rizičnom ponašanju, sa akcentom na brzinu.
U drugom istraživanju utvrđena Je razlika u distribuciji brzine u okviru različitih stilova motocikala, kao i veza brzine i rizičnog ponašanja motociklista. Ispitane su razlike distribucije brzina šest različitih stilova motocikala, kao i razlike distribucije brzina motociklista i putničkih vozila. Nadalje su ispitane veze brzine i ponašanja motociklista koje podrazumevaju upotrebu registarske tablice na motociklu i upotrebu različitih tipova zaštitne kacige za motocikliste, kao mogućih indikatora BSM. Utvrđeno je da postoje statistički značajne razlike u distribuciji brzina u odnosu na stil motocikla, na osnovu čega su definisane tri ključne grupe motociklista, sa posebnim akcentom na vozače sportskog stila motocikla.
Rezultati oba istraživanja činili su važan "alat" za definisanje ključnih oblasti za izbor indikatora i liste odabranih relevantnih indikatora BSM. Na osnovu ova dva istraživanja je potvrđena hipoteza doktorske disertacije (H2).
Na osnovu analize sadržaja značajnih međunarodnih istraživanja i naučnih radova, metodom funkcionalne analize i sinteze potvrđena je hipoteza disertacije eH1). Definisana su neka od osnovnih obeležja populacije dvotočkaša: trendovi broja dvotočkaša, specifična terminologija, načini kategorizacije dvotočkaša, zakonska regulativa, prednosti i mane vida prevoza, značajne saobraćajno-tehničke karakteristike itd. Posebna pažnja posvećena je analizi saobraćajnih nezgoda sa učešćem motociklista na nivou sveta, Evrope i području Srbije. Nadalje, ukazano je na osnovne pojmove i načine merenja u oblasti bezbednosti saobraćaja i oblasti BS2T: definisan Je pojam direktnih i indirektnih pokazatelja bezbednosti saobraćaja, definisan je pojam indikatora bezbednosti saobraćaja, utvrđeno mesto i uloga indikatora u sistemu upravljanja bezbednošću, kao i vrste, vrednovanje, značaj i primena indikatora itd.
U doktorskoj disertaciji postavljene su dve hipoteze. Prva hipoteza (H]): Da se nivo BSM može ocenjivati na osnovu indikatora i faktora rizika BSM. Druga hipoteza (H2): Da stavovi i samo prijavljeno ponašanje motociklista u pogledu brzine kao indikatora BSM mogu dobro da determinišu rizik njihovog učešća u saobraćaju.
Osnovu istraživanja u okviru disertacije čine dva nezavisna ali tematski povezana istraživanja, sprovedena na teritoriji grada Beograda, tokom 2012. godine i 2014. godine. U okviru oba istraživanja poseban akcenat stavljen je na ponašanja motociklista u vezi brzine, kao najznačajnijeg indikatora BSM.
U prvom istraživanju ispitane su razlike između motivacije i rizičnog ponašanja kod vozača motocikala i vozača putničkih vozila i utvrđeno koji motivi i u kojoj meri doprinose rizičnom ponašanju, sa akcentom na brzinu.
U drugom istraživanju utvrđena Je razlika u distribuciji brzine u okviru različitih stilova motocikala, kao i veza brzine i rizičnog ponašanja motociklista. Ispitane su razlike distribucije brzina šest različitih stilova motocikala, kao i razlike distribucije brzina motociklista i putničkih vozila. Nadalje su ispitane veze brzine i ponašanja motociklista koje podrazumevaju upotrebu registarske tablice na motociklu i upotrebu različitih tipova zaštitne kacige za motocikliste, kao mogućih indikatora BSM. Utvrđeno je da postoje statistički značajne razlike u distribuciji brzina u odnosu na stil motocikla, na osnovu čega su definisane tri ključne grupe motociklista, sa posebnim akcentom na vozače sportskog stila motocikla.
Rezultati oba istraživanja činili su važan "alat" za definisanje ključnih oblasti za izbor indikatora i liste odabranih relevantnih indikatora BSM. Na osnovu ova dva istraživanja je potvrđena hipoteza doktorske disertacije (H2).
Na osnovu analize sadržaja značajnih međunarodnih istraživanja i naučnih radova, metodom funkcionalne analize i sinteze potvrđena je hipoteza disertacije eH1). Definisana su neka od osnovnih obeležja populacije dvotočkaša: trendovi broja dvotočkaša, specifična terminologija, načini kategorizacije dvotočkaša, zakonska regulativa, prednosti i mane vida prevoza, značajne saobraćajno-tehničke karakteristike itd. Posebna pažnja posvećena je analizi saobraćajnih nezgoda sa učešćem motociklista na nivou sveta, Evrope i području Srbije. Nadalje, ukazano je na osnovne pojmove i načine merenja u oblasti bezbednosti saobraćaja i oblasti BS2T: definisan Je pojam direktnih i indirektnih pokazatelja bezbednosti saobraćaja, definisan je pojam indikatora bezbednosti saobraćaja, utvrđeno mesto i uloga indikatora u sistemu upravljanja bezbednošću, kao i vrste, vrednovanje, značaj i primena indikatora itd.
Uzimajući u obzir rezultate istraživanja doktorske disertacije, zaključeno je da se za ocenjivanje nivoa BSM može uključiti šest novih indikatora. Njih čine: "prosečna brzina prekoračenja sportskog stila motocikla", "% upotrebe ful fejs zaštitne kacige kod motociklista", "% upotrebe zaštitne opreme kod motociklista, osim kacige", "% zastupljenosti sportskog stila motocikla u odnosu na ukupan broj registrovanih motocikala", "% upotrebe ABS na motociklu", "% upotrebe registarske tablice kod motociklista". Za navedene indikatore su date i osnovne preporuke načina merenja, praćenje i izveštavanje. Imajući u vidu navedene nedostatke u oblasti BSM i rezultate istraživanja, doktorska disertacija zapravo predstavlja i sublimag dostignuća u ovoj oblasti i može predstavljati važan "alat" za stručnjake u bezbednosti saobraćaja, kada je u pitanju naučno-istraživački rad i donošenje konkretnih upravljačkih mera za rešavanje problema u oblasti BS2T, posebno kada je reč o motociklistima.
Uspostavljanje kvalitetnih kriterijuma za ocenjivanje stanja BSM je jedan od centralnih problema u oblasti bezbednosti saobraćaja, Pravilnim definisanjem nivoa BSM i ocenom rizika njihovog stradanja u saobraćaju osim rangiranja i poređenja stanja bezbednosti saobraćaja, mogu se uočiti i konkretni problemi ove ranjive kategorije i predložiti mere za njihovo rešavanje.
Predmet istraživanja u ovoj doktorskoj disertaciji predstavlja ocena stanja bezbednosti motociklista, primenom indikatora bezbednosti saobraćaja, sa posebnim akcentom na brzinu kao najznačajniji indikator. Naučni cilj istraživanja ove doktorske disertacije je definisanje, razvoj i unapređenje indikatora u okviru oblasti BSM. Realizacija ovoga je izvedena uvažavajući metodologiju za definisanje i praćenje indikatora bezbednosti saobraćaja, razvijenu od strane Pešić (2012), a koja se koristi i na nacionalnom nivou, od strane Agencije za bezbednost saobraćaja. U spostavljanje i praćenje indikatora treba da unapredi postojeće stanje zaštitnog sistema bezbednosti saobraćaja dvotočkaša (BS2T, ukupno motocikli i mopedi), brzo praćenje i merenje efekata pojedinih mera i aktivnosti i međusobno poređenje.
U doktorskoj disertaciji postavljene su dve hipoteze. Prva hipoteza (H]): Da se nivo BSM može ocenjivati na osnovu indikatora i faktora rizika BSM. Druga hipoteza (H2): Da stavovi i samo prijavljeno ponašanje motociklista u pogledu brzine kao indikatora BSM mogu dobro da determinišu rizik njihovog učešća u saobraćaju.
Osnovu istraživanja u okviru disertacije čine dva nezavisna ali tematski povezana istraživanja, sprovedena na teritoriji grada Beograda, tokom 2012. godine i 2014. godine. U okviru oba istraživanja poseban akcenat stavljen je na ponašanja motociklista u vezi brzine, kao najznačajnijeg indikatora BSM.
U prvom istraživanju ispitane su razlike između motivacije i rizičnog ponašanja kod vozača motocikala i vozača putničkih vozila i utvrđeno koji motivi i u kojoj meri doprinose rizičnom ponašanju, sa akcentom na brzinu.
U drugom istraživanju utvrđena Je razlika u distribuciji brzine u okviru različitih stilova motocikala, kao i veza brzine i rizičnog ponašanja motociklista. Ispitane su razlike distribucije brzina šest različitih stilova motocikala, kao i razlike distribucije brzina motociklista i putničkih vozila. Nadalje su ispitane veze brzine i ponašanja motociklista koje podrazumevaju upotrebu registarske tablice na motociklu i upotrebu različitih tipova zaštitne kacige za motocikliste, kao mogućih indikatora BSM. Utvrđeno je da postoje statistički značajne razlike u distribuciji brzina u odnosu na stil motocikla, na osnovu čega su definisane tri ključne grupe motociklista, sa posebnim akcentom na vozače sportskog stila motocikla.
Rezultati oba istraživanja činili su važan "alat" za definisanje ključnih oblasti za izbor indikatora i liste odabranih relevantnih indikatora BSM. Na osnovu ova dva istraživanja je potvrđena hipoteza doktorske disertacije (H2).
Na osnovu analize sadržaja značajnih međunarodnih istraživanja i naučnih radova, metodom funkcionalne analize i sinteze potvrđena je hipoteza disertacije eH1). Definisana su neka od osnovnih obeležja populacije dvotočkaša: trendovi broja dvotočkaša, specifična terminologija, načini kategorizacije dvotočkaša, zakonska regulativa, prednosti i mane vida prevoza, značajne saobraćajno-tehničke karakteristike itd. Posebna pažnja posvećena je analizi saobraćajnih nezgoda sa učešćem motociklista na nivou sveta, Evrope i području Srbije. Nadalje, ukazano je na osnovne pojmove i načine merenja u oblasti bezbednosti saobraćaja i oblasti BS2T: definisan Je pojam direktnih i indirektnih pokazatelja bezbednosti saobraćaja, definisan je pojam indikatora bezbednosti saobraćaja, utvrđeno mesto i uloga indikatora u sistemu upravljanja bezbednošću, kao i vrste, vrednovanje, značaj i primena indikatora itd.
U doktorskoj disertaciji postavljene su dve hipoteze. Prva hipoteza (H]): Da se nivo BSM može ocenjivati na osnovu indikatora i faktora rizika BSM. Druga hipoteza (H2): Da stavovi i samo prijavljeno ponašanje motociklista u pogledu brzine kao indikatora BSM mogu dobro da determinišu rizik njihovog učešća u saobraćaju.
Osnovu istraživanja u okviru disertacije čine dva nezavisna ali tematski povezana istraživanja, sprovedena na teritoriji grada Beograda, tokom 2012. godine i 2014. godine. U okviru oba istraživanja poseban akcenat stavljen je na ponašanja motociklista u vezi brzine, kao najznačajnijeg indikatora BSM.
U prvom istraživanju ispitane su razlike između motivacije i rizičnog ponašanja kod vozača motocikala i vozača putničkih vozila i utvrđeno koji motivi i u kojoj meri doprinose rizičnom ponašanju, sa akcentom na brzinu.
U drugom istraživanju utvrđena Je razlika u distribuciji brzine u okviru različitih stilova motocikala, kao i veza brzine i rizičnog ponašanja motociklista. Ispitane su razlike distribucije brzina šest različitih stilova motocikala, kao i razlike distribucije brzina motociklista i putničkih vozila. Nadalje su ispitane veze brzine i ponašanja motociklista koje podrazumevaju upotrebu registarske tablice na motociklu i upotrebu različitih tipova zaštitne kacige za motocikliste, kao mogućih indikatora BSM. Utvrđeno je da postoje statistički značajne razlike u distribuciji brzina u odnosu na stil motocikla, na osnovu čega su definisane tri ključne grupe motociklista, sa posebnim akcentom na vozače sportskog stila motocikla.
Rezultati oba istraživanja činili su važan "alat" za definisanje ključnih oblasti za izbor indikatora i liste odabranih relevantnih indikatora BSM. Na osnovu ova dva istraživanja je potvrđena hipoteza doktorske disertacije (H2).
Na osnovu analize sadržaja značajnih međunarodnih istraživanja i naučnih radova, metodom funkcionalne analize i sinteze potvrđena je hipoteza disertacije eH1). Definisana su neka od osnovnih obeležja populacije dvotočkaša: trendovi broja dvotočkaša, specifična terminologija, načini kategorizacije dvotočkaša, zakonska regulativa, prednosti i mane vida prevoza, značajne saobraćajno-tehničke karakteristike itd. Posebna pažnja posvećena je analizi saobraćajnih nezgoda sa učešćem motociklista na nivou sveta, Evrope i području Srbije. Nadalje, ukazano je na osnovne pojmove i načine merenja u oblasti bezbednosti saobraćaja i oblasti BS2T: definisan Je pojam direktnih i indirektnih pokazatelja bezbednosti saobraćaja, definisan je pojam indikatora bezbednosti saobraćaja, utvrđeno mesto i uloga indikatora u sistemu upravljanja bezbednošću, kao i vrste, vrednovanje, značaj i primena indikatora itd.
Uzimajući u obzir rezultate istraživanja doktorske disertacije, zaključeno je da se za ocenjivanje nivoa BSM može uključiti šest novih indikatora. Njih čine: "prosečna brzina prekoračenja sportskog stila motocikla", "% upotrebe ful fejs zaštitne kacige kod motociklista", "% upotrebe zaštitne opreme kod motociklista, osim kacige", "% zastupljenosti sportskog stila motocikla u odnosu na ukupan broj registrovanih motocikala", "% upotrebe ABS na motociklu", "% upotrebe registarske tablice kod motociklista". Za navedene indikatore su date i osnovne preporuke načina merenja, praćenje i izveštavanje. Imajući u vidu navedene nedostatke u oblasti BSM i rezultate istraživanja, doktorska disertacija zapravo predstavlja i sublimag dostignuća u ovoj oblasti i može predstavljati važan "alat" za stručnjake u bezbednosti saobraćaja, kada je u pitanju naučno-istraživački rad i donošenje konkretnih upravljačkih mera za rešavanje problema u oblasti BS2T, posebno kada je reč o motociklistima.
LOADING LIST...
LOADING LIST...
